Упркос томе што ризици за отварање ауто-кампа нису превелики, а интересовање за овај вид одмора сваке године расте, изгледа да се људи у Србији још увек не усуђују да крену у овај посао. Разлози за то су различити, од недостатка инфраструктуре и слабе информисаности, до недостатка промоције кампинг туризма.
Поред тога, кампери су најплатежнији гости у ванпансионској потрошњи и у просеку троше око 70 евра по особи дневно, па нема сумње да је реч о бизнису који се исплати.
Према речима Владимира Ђумића, председника Капминг асоцијације Србије, почетна инвестиција у камп је око 60.000 евра, мада може бити и мања, у зависности од тога колико су трошкови обезбеђивања основне инфраструктуре.
– Уколико домаћинство већ има сву неопходну инфраструктуру, кухињу, трпезарију, места за роштиљ, дружење – трошкови су значајно мањи – објашњава Ђумић.
За почетак – минимум 20 ари
Да би се кренуло у овај бизнис, прво је потребно изабрати одговарајућу локацију за уређење простора за одмор гостију који воле кампинг смештај. То може бити, каже Ђумић, земљиште чија је површина равна или под нагибом, минимум од 20 до 30 ари.
– Најбитније је да парцела буде оцедита, односно да се на терену вода не задржава. Идеално је да буде растиња на терену или да једним делом буде оивичен дрвећем, шумом, а другим отворен ка пропланку, језеру, реци – истиче он и додаје да локација треба да задовољи минималне техничке услове које прописује Министарство трговине, туризма и телекомуникација – струја, вода, ограђивање терена, санитарни услови (минимум два туша и два тоалета за 20 кампинг парцела).
Уколико је реч о пољопривредном земљишту, потребна је, каже Ђумић, регистрација пољопривредног газдинства за бављење сеоским туризмом, а отварањем посебног „агро рачуна“ у банци може се кренути са радом.
– Поврат инвестиције зависи од тога где се налази и колико је доступан камп, колико се улаже у промоцију, да ли камп привлачи домаће госте и транзитне кампере. Најпрофитабилнији су они који се налазе близу већих туристичких центара – истиче он.
Србија – неискоришћен потенцијал
Србија има значајан потенцијал за кампинг индустрију, али је она у нашој земљи слабо развијена. У 38 кампова у Србији оствари се у сезони од 150.000 до 200.000 ноћења, док је у појединим земљама Европе, али и региона, тај број вишеструко већи. Рецимо, у суседној Хрватској током прошле године реализовано је чак 21,5 милиона ноћења, док се европски кампови могу похвалити са скоро 500 милиона ноћења током године.
Успешне приче – камп на прадедином пашњаку
Бранко Пилић, власник кампа „Оаза“ на Врачевгајском језеру, вратио се пре 12 година из Америке и на прадедином пашњаку покренуо камп који је данас један од најпосећенијих кампова у земљи.
– Криза у Америци у то време утицала је на то да се вратим на имање мог прадеде. Пренаменом грађевинског земљишта, које је некада било пашњак, добијена је дозвола да се овде гради хотел. Тада нисам био у финансијској могућности да се упустим у тако велик пословни подухват, па сам се одлучио за камп, пошто је у то време већ постојао један камп у Белој Цркви – рекао је Пилић.
Гости су, према Пилићевим речима, веома различити – амбасадори из Београда, успешни пословни људи, власници компанија, а чести гости су и странци.
– Имали смо прилику да угостимо једну групу Холанђана која је дошла са 120 возила и око 240 људи. Битно је да наши људи схвате да инвестиција у камп не може да се врати за годину дана. Тек после треће године ми смо престали да дајемо новац из џепа и отада, значи после треће године, камп може само да напредује – истиче он.
Најбогатији најчешћи гости у камповима
Тренутно кампинг туризам у великим европским земљама чини више од 25 одсто укупног туристичког промета, а велике приходе од ове индустрије остварују Немачка, Холандија, Белгија, Француска, а у региону Хрватска и Словенија.
Према неким проценама, у Европи има око три милиона кампера, и сваке године региструје се око 220.000 нових возила, при чему континентални кампови бележе све већи број ноћења. Нема сумње, кампинг туризам ће све више добијати на масовности и популарности јер људи су под стресом, уморни од урбаног начина живота.
– Спој сеоског туризма и кампинг туризма је атрактиван туристички производ који треба да негујемо и развијамо – мали кампови у сеоским домаћинствима су драгоцени. Такав производ у Европи не постоји, изузев нешто мало на југу Италије и у Француској – наглашава Ђумић и напомиње да развијање кампинг туризма у сеоским домаћинствима, осим додатних прихода за чланове породице, може бити веома подстицајно за укупан економски развој, јер пружа могућности за понуду низа других услуга, па тиме и отварање нових радних места.
Фото: Pexels
