Ника је затвореник под бројем 46984.
Аврам Ника већ више од 29 година у самици најозлоглашенијег затвора у Невади чека да се над њиме изврши најтежа казна – убризгавање смртоносне дозе отрова ињекцијом!
Српски држављанин Аврам Ника је пореклом из Владимироваца код Панчева. Осуђен је 10. јула 1995. на смрт због убиства Едварда Смита на државном путу бр. 80 у Невади. Тако је постао једини држављанин Србије који је у Америци осуђен на смртну казну.
Ника је затвореник под бројем 46984.
Пре пет година, конзул Дејан Радуловић посетио је Аврама у затвору.
„Наш сусрет је био дирљив. Он не зна ништа о мобилним телефонима и многим стварима које су наша свакодневица. Наш разговор се углавном свео на то колико се свет променио за време које је он провео у затвору. Надам се да ће ускоро и сам моћи да се увери“, рекао је тадашњи конзул Радуловић.
Пресуда пала због Бечке конвенције
– После скоро 25 година и више пута потврђене казне и одбијених навода одбране, Федерални суд, тачније судија Џејмс Махан, је 19. јуна 2019. оборио пресуду и наложио изрицање нове. Судија је навео да је прекршено начело „хабеас цорпус“, тачније да Ника није обавештен о његовим правима када је ухапшен. Такође, Никини адвокати по службеној дужности га нису обавестили да може да контактира тадашњи конзулат СФРЈ ради правне помоћи, добијања преводиоца, што се коси са Бечком конвенцијом. Предстоји разматрање пресуде пред Апелационим судом, што не значи да пресуда неће бити поновљена, али после толико година правне борбе то представља успех – истакао је Радуловић и додао како највеће заслуге за то иду правном тиму који већ годинама ради на овом случају, а састављен је од Јавног браниоца, адвоката и правне службе Генералног Конзулата у Чикагу, који је сво време пружао подршку и учествовао у случају.
– У тој борби су нам помогли Министарство спољних послова и други државни органи. Указивали смо на мањкавости судског процеса у коме је Аврам Ника осуђен, а један од њих је био и то што као дипломатско представништво нисмо били обавештени о случају, самим тим нисмо могли нашем држављанину да пружимо адекватну помоћ. Ја сам заиста срећан због тога, као и Јавна бранитељка, Американка која је била веома посвећена овом случају. Надамо се и верујемо у срећан исход и очекујемо добре вести из Неваде – рекао је за Сербиан Тимес Дејан Радуловић.
На питање у каквом је психофизичком стању Аврам тада био, Радуловић је рекао:
– Када сам се паковао за одлазак психички сам се припремао, размишљајући о томе шта да кажем човеку који је толико дуго у затвору и можда је већ изгубио сваку наду. Али, на моје изненађење, затекао сам га у добром стању, с обзиром на околности. Он је просто прихватио то што му се дешава, прилагодио се том животу какав јесте. Тај сусрет је био дирљив на разне начине, како због породице, околности које су се промениле за ових 25 година. Он не зна ништа о мобилним телефонима, техничким помагалима, многим стварима које су наша свакодневица. Наш разговор се углавном свео на то колико се свет променио за време које је он провео у затвору. Надам се да ће правна борба дати резултате и да ће он бити у ситуацији да се једног дана и сам упозна са цивилизацијским променама.
Породица Аврама Нике је сиромашна, није у стању ни да му обезбеди адвоката, нити да га обиђе…
– Баш тако, али морам да истакнем да сва ова помоћ коју му пружамо не иде на терет пореских обвезника Србије. Од почетка на случају про боно ради адвокатска канцеларија „Фрешфилдс Брукхаус Дерингер УС ЛЛП“ из Вашингтона. Случај Аврама Нике је за мене био посебан и са великим жаром сам комуницирао са адвокатима и правобраниоцем не би ли нашли начине да му помогнемо. Таквих случајева на срећу више нисам имао и надам се да нећу – додао је тада Дејан Радуловић.
А све је почело тог 26. августа 1994. када је Аврам Ника, родом из Владимировца код Панчева, кренуо на авион у Чикаго како би после неколико година проведених на раду у Калифорнији, где се у међувремену оженио и добио сина, вратио у село и обишао родитеље и браћу.
Према пресуди суда, у сумрак, на државном путу ка аеродрому, Авраму се покварио аутомобил. Нико није желео да стане да му помогне и шлепа га. После извесног времена, Авраму се обрадовао када је видео аутомобил који се зауставља и возача који излази. Није очекивао да ће нада да ће стићи на авион за Београд на време ускоро бити угашена. Едвард Смит је стао само да опљачка Аврама, не да му помогне.
– Мој брат је скочио на њега, ухватио га за пиштољ и пали су на пут да се рвају. Осетио је испод њега ваљда чекић, или кључ неки, неколико пута га је ударио док није попустио. У том рвању опалио је и пиштољ. Ваљда право у чело – тврдио је својевремено његов рођени брат Света Ника који и данас живи у Владимирцима.
Када је Аврам видео шта је урадио, узео је нападачева кола и кренуо пут Чикага, где је на аеродрому и ухапшен. Пресуда је донешена врло брзо, после свега неколико месеци.
Бурне реакције у Невади
Обарање пресуде Авраму Ники изазвало је бурне реакције у Невади .
Тужилаштво је поручило да је изненађено и није хтело да коментарише одлуку. Али је зато Трејси Смит, удовица убијеног Едварда Смита, поручила за локалне медије да ће присуствовати рочишту где треба да се одлучи о даљој судбини убице њеног мужа:
– Овај град ме зна, Рено ће ме запамтити зато што морам да будем тамо када се буде доносила пресуда. Морам да представљам наредника Едварда Смита. Судија је одлучио да не буде смртне казне коју моја ћерка и ја чекамо. Иако је прошло 25 година, то не значи смо ишта заборавиле. Због чега је судија више бринуо о томе шта се њему (Ники) десило у Србији, а не о човеку који је био војник САД – изјавила је Трејси Смит.
serbiantimes.info/novosadska.tv
