Отровна заводница се меша са лисичарком
Сезона печурака поново је актуелна, а како кажу у Миколошко-гљиварском савезу Србије, тренутно има доста најотровније зелене пупавке, има и оловасте рудолиске која је најчешћи узрочник тровања, а ретко се прича о њој. Секретар овог савеза Јелена Милошевић, саветује да при куповини гљива на пијаци обавезно обрати пажња на један папир.
Јесења сезона печурака према њеним речима због суше услед високих температура овог лета, почела је касније. Тренутно има белих тартуфа, спорадично шампињона, буковаче, сунчанице, али и отровне заводнице, најотровније зелене пупавке, и занемарене оловасте рудолиске, која је најчешћи узрок тровања.
– Тренутно је сезона белог тартуфа, али је она јако лоша зато што је била велика суша, превелика температура овог лета, па се спорадично јавља. Његова сезона, која се иначе, завршава у децембру, могла би да се продужи до краја јануара ако буде климат каква му треба, блага јесен – објашњава Јелена Милошевић.
Има много најотровније зелене пупавке, њоме су се отровали у Шапцу пре две године
За викенд је била манифестација Удружења гљивара у Новом Саду, где је истакнуто да је пронађено више од 200 врста.
– Јавиле су се јестиве буковаче, сунчанице, а има и једна гљива на коју треба обратити пажњу. Она личи на сунчаницу, али је отровна. Ради се о куштравој сунчаници (мацролепиота рхацодес) која изазива стомачне тегобе. У огромним количинама се појавила и најопаснија гљива – зелена пупавка – наводи наша саговорница.
Бела варијанта најопасније зелене пупавке обично се меша са шампињоном, управо она је отровала оне људе у Шапцу пре две године, а тренутно има доста и шампињона.
– Шампињон се јавио пре две недеље у великим количина. Он је био претходница свим гљивама, а сада га има спорадично – каже Јелена Милошевић.
Отровна заводница се меша са лисичарком
Упозорава да се треба пазити од отровне заводнице, коју људи мешају са лисичарком, а ове две гљиве треба разликовати по боји. Лисичарка никада нема тамну боју као заводница.
– Заводница се јавља у црној боји, тамно браон, тамно наранџастој, а лисичарка никад не буде таква. Такође, лисичарка се код нас не јавља обично у јесен, али пошто није плодила када јој је било време због велике температура, гљива једноставно сачека први „слободан дан“, прве погодне услове, па се због тога понегде и јави. Међутим, такву боју као заводница, она никад нема. Лисичарка је увек жута, више бледо жута, ако нису били добри услови – каже саговорница.
Оловаста рудолиска најчешћи узрок тровања, а нимало не личи на отровницу
Открива и да се појавила оловаста рудолиска, гљива која је, како каже, занемарена, која се ретко помиње, а која је најчешћи узрок тровања.
– Ево, овде код нас, у Срему и Мачви. У последње две године била су четири тровања са њом, у Шиду, преко пута у Мачва, у околина Шапца. Гљива даје благе симптоме, али наравно изазива муку и оно што је важно, она баш ни чим не подсећа да је отровна. Има доста пријатан мирис, јако је велика, робусна гљива. Један примерак може да буде тежак и до 400 грама, а налази се увек гомила њих. Значи, никад не расте сама па се буквално на једном месту убере 3 килограма гљива. Лепо изгледа, кремасте је боје, нема ништа што би упозорило да је црвена или нешто што одбија. Последње тровање са њом је било прошле године у ово доба. Значи једном годишњицом неко се отрује оловастом рудолијском – напомиње Јелена Милошевић.
На пијаци на један папир обратити пажњу
Печурке се и даље продају на пијаци, али након оног тровања у Шапцу, Јелена Милошевић објашњава да су се пијачари освестили и да су положили звање гљивара, а то значи да они имају знање и да распознају гљиве, јер су они баријера између неуких берача.
– У Суботици, Новом Саду, Београду имамо случајеве гљивара са положеним звањем гљивара. Имамо два откупљивача која имају положено звање гљивара. Значи, свест се код тих неких кључних људи променила тако да би био апел на људе да иду на пијацу и да их купите код оног ко има звање гљивара. Купци имају право и да траже на увид доказ о звању гљивара, а и сви они који имају положено за звање гљивара имају окачену своју картицу на пијаци, која то доказује – наводи секретарка Миколошко-гљиварског савеза Србије.
Симптоми на које треба обратити пажњу
Подсећа да се са гљивама не треба играти.
– Гљиве су лепе, лековите, здраве, храна будућности. Мислим да је паметније појести једну порцију гљива него порцију меса, макар једном недељом. Са друге стране, услед тровања печуркама, прво се јављају мучнина, знојење и повраћање. То су први ти неки знаци који се јављају код ових блаже отровних гљива. Они се јављају од пола сата па до неких четири сата, у зависности од тога какав је метаболизам, колико сте појели, да ли је то био цео ручак или само као прилог. Количина која је поједена ће условити брзину реакције, ако сте се отровали – објаснила је Јелена Милошевић.
Опомена за опрез сваком од нас приликом брања печурака треба да буде случај великог тровања у Шапцу 2022. године.
Тада је Центар за тровање Војномедицинске академије (ВМА) скренуо пажњу јавности да поред неколико стотина јестивих, нејестивих и лековитих, постоји неколико десетина отровних гљива и какве симптоме изазивају.
Неке изазивају благе реакције као што су болови у трбуху, мучнина, повраћање или алергијске реакције које су пролазне, али постоји и један број врста које изазивају много озбиљнија оштећења и смрт.
На основу времена које прође од ингестије до првих знакова тровања деле се на она са кратким или дугим инкубационим периодом.
Тровања са кратким инкубационим периодом
- Испољава се у року од 30 минута до пола сата у виду пет синдрома: гастроинтестинални, мускарински, мусцимолски (микоатропински), псилоцибински (психотомиметски) и копрински (алергијски)
- Ова тровања имају повољан ток и исход
- Гастроинтестинални синдром изазивају гљиве познате као бљувара, лудара, тиграста витезовка, заводница…
- Дуг инкубациони период тровања
- Испољава се у трајању од три сата до неколико дана
- Карактерише се тровањем са оштећењем јетре и бубрега
- Пацијенти имају тешку клиничку слику и често летални исход
- Аманитински (фалоидински) синдром изазивају Аманита пхаллоидес (зелена пупавка), Аманита верна (бела пупавка), Аманита вироса (смрдљива пупавка), али и 14 других гљива. Тровање изазивају активне материје фалоидини и аматоксини. Смртна доза је 5 до 10 милиграма, односно 20 грама гљиве.
Латентни период је 12 сати, затим се јављају гастроинтестиналне тегобе, другог до трећег дана токсични хепатитис – увећана јетра, повишени ензими, билирубин, смањена синтетска функција јетре, као и токсична лезија бубрега.
Шансе за излечење су знатно веће ако се са специфичном терапијом започне у првих 48 сати.
kurir.rs/novosadska.tv
Foto: Screenshot YT Edin Mujkanovic – Gljive Mog Zavičaja
