Преједање за време слава, као и превелики унос масне хране и алкохолних пића, опасно је по живот јер може да изазове инфаркт и мождани удар, упозоравају стручњаци за Информер.
Током претходних сезона слава, ординације су биле препуне пацијената који су претерали са уносом хране и пића. Уношење огромних количина хране, поред кардиоваскуларних проблема, може пореметити и рад свих других система у организму, упозорава професор кардиолог доктор Небојша Тасић.
– Конзумација велике количине хране, нарочито масне, може се одразити на разне органе, не само на срце. У таквим случајевима, често први на удару зна да буде панкреас, што за последицу може изазвати панкреатитис, исто тако када је у питању желудац може се добити гастиртис. Када је у питању комбинација више слава, самим тим и још већа количина хране и пића, особа може да добије и повишени крвни притисак, који потенцијално може да доведе до хронично високог крвног притиска – истиче доктор Тасић.
Како наводи наш саговорник, конзумација велике количине хране не може директно довести до фаталног исхода, али свакако може утицати на развој одређених компликација које могу довести живот пацијента у опасност.
– Не може доћи до директног фаталног исхода, али свакако до индиректног да. Код хроничних болесника преједање може довести до опасних стања попут хипертензије. Исто тако, хронични болесници уносом веће количине масне хране могу изазвати озбиљне компликације које могу да доведу у стање опасности по живот, попут можданог удара или инфаркта – рекао је доктор Тасић.
Оброк током славске трпезе садржи до 4.000 калорија
Нутрициониста Јована Живић открила је за Информер да један оброк током славе може садржати чак 4.000 калорија, што је дупло више од препорученог дневног уноса.
– Због читавог низа слава и великог броја породица који их обележава, људи у овом периоду године иду са славе на славу и нормално, хране се оним што је постављено на славској трпези. Лоша ствар јесте управо то, што се једе у континуитету, а славска трпеза у просеку садржи од 3.000 до 4.000 калорија – истиче Живић.
Последице преједања
* акутни проблеми (повраћање, дијареја, мучнина)
* болести органа за варење (чир на желуцу, панкреатитис, жуч, запаљење дебелог црева)
* кардиоваскуларни проблеми (висок притисак, инфаркт, мождани удар)
Истиче да огромне количине шећера могу изазвати озбиљне здравствене проблеме, међу којима и инсулинску резистенцију.
– Храна се уноси неконтролисано, па самим тим шећер и лоше масти које људи током дана унесу могу изазвати инсулинску резистенцију, као и умор и тромост. Шећер и лоше масти дају енергију у првих 15 минута, до пола сата након уноса. Затим се споро варе, а константно преједање на славама чини то да црева непрестано раде, не одмарају – рекла је нутриционисткиња.
Унос алкохола и сокова утиче на организам као токсин
Како наводи наша саговорница, унос сокова и алкохола делује на организам човека исто као и токсин.
– Када говоримо о соковима, једна чаша садржи од 20 до 30 грама шећера. Са друге стране имамо алкохол, који је такође калоричан, али је већи проблем то што на тело делује као токсин. Све те нездраве намирнице у великим количинама нарушавају ПХ вредност организма (киселост) – истакла је Живић и додала да је за повратак организма у нормално стање потребно уношење цитруса:
– Како би тело вратили у нормалу препоручује се уношење цитруса у организам. Као најделотворнији напитак издвајамо лимунаду. Осим лимунаде, препоручује се и ђумбир.
informer.rs/novosadska.tv
Foto: Pexels
