Родитељи малишанима или не перу зубе, или користе еколошке пасте које немају ефекат, а све то утиче на алармантне податке да чак 80% шестогодишњака има кварне млечњаке, што може бити велика опасност да касније стални зуби буду болесни
Чак 13 одсто беба већ пре друге године има каријес! Многи малишани већ у првој години уносе шећере и слаткише, а хигијена зуба готово да и не постоји, што може бити велика потенцијална опасност да касније стални зуби буду болесни, а све то може проузроковати инфекције које могу захватити читав организам, упозорава за Курир дечји стоматолог у пензији, проф. др Јован Војиновић.
Према најновијој студији Стоматолошког факултета у Србији, каријес раног детињства присутан је код 13 одсто деце, и то већ пре друге године, преко 51 одсто у узрасту од три до пет година и 80 одсто у шестој. До 90 одсто тих лезија није санирано.
– У Бањалуци је једна студија показала да чак 35 одсто деце до друге године већ има каријес. Ови резултати су алармантни, поготово тај податак да деца тог узраста већ имају каријес, онда нам је јасан и податак зашто 80 одсто шестогодишњака има каријес. Ти зуби уопште нису санирани и они су стални извор инфекције и често се чувају тако отворени, што је погрешно – истиче др Војиновић, који се већ четири деценије бави овом проблематиком.
Лечење без бушења
Др Војиновић наглашава да је превентивни преглед зуба у првој години важан, те да се тиме врши испитивање ризика:
– Уколико се открије ризик, предузимају се превентивне мере, којима се спречава даљи развој каријеса. Данас постоје методе и лечење каријеса без бушења и пломби. Најчешће стоматолози кажу да са децом до треће године не раде, што је апсолутно погрешно. Почетак каријеса представљају беле мрље на зубима, ако се ту на време интервенише, долази до потпуног опоравка, а уколико дође до пуцања, јаве се рупице, и то се решава успешно одређеним препаратима на бази сребра и флуора, чиме се спречава пропадање зуба.
Лоша хигијена
Напомиње и да чак 50 одсто деце већ у првој години добија слаткише, а 80 одсто у другој.
– Деца не уносе само слаткише, ту су и други извори шећера. Поред тога, зуби се ретко перу деци, а кад се перу, не користе се добре пасте, те пасте морају да садрже активне састојке, на првом месту флуор, паста мора да садржи флуора 1.000 ппм. Еколошке и природне пасте не служе сврси и немају ефекта, али, нажалост, поједини стоматолози и педијатри их препоручују. Неки чак препоручују да се зуби не перу до друге године, што је грешка – истиче саговорник Курира.
Последице раног каријеса
– бол
– инфекције
– отежана исхрана
– угрожен развој сталних зуба
– стварање неповољне средине, у којој стални зуби лакше оболевају
Према његовим речима, са хигијеном зуба се почиње са ницањем првих зуба. Проблем је и то што је мали број деце имао превентивни преглед стоматолога који се препоручује у првој години живота.
– У Београду је свега пет одсто деце имало тај преглед, деца углавном долазе кад имају проблем, а не превентивно. Када избију зуби, одмах треба укључити прање са одговарајућом четкицом и пастом, покретима надоле, како ми то кажемо, „киша пада, трава расте“… Деца пружају отпор, па родитељи потпуно одустају од прања зуба. До друге године количина пасте треба да буде зрна пиринча, а од друге до шесте зрна грашка. Најбоље је прећи сваки део вилице по пет пута да би то било ваљано – напомиње он.
Лоша исхрана
– Деца до шесте године не могу сама себи да перу зубе, а то би родитељи требало да раде најмање два пута дневно!
Како би требало да буде
– педијатар у првој години упућује дете стоматологу на први превентивни преглед
– стоматолог ради анализу ризика према савременим протоколима
– оболели зуби се могу и морају санирати у било ком узрасту
– контролни прегледи се одређују на основу ризика
Др Војиновић објашњава и да је грешка што родитељи малој деци перу зубе са газом, водом и содом бикарбоном.
– Кључна је улога родитеља! Каријес у млађим узрастима напредује све више, исхрана је све богатија шећерима, деца слабо жваћу, једу пасирано, цеђено, шећера има и тамо где не знамо да има, да не причам о скривеним шећерима. Каријес разара зубе и мора да се санира, ако се не уради ништа, инфекција улази у тзв. зубну пулпу, шири се на кост и одатле може да се шири по целом организму, зато је важно на време га лечити – истиче др Војиновић, који је као главни аутор недавно са колегама из Републике Српске, Градског завода за јавно здравље Београд и Института „Батут“ објавио књигу „Каријес раног детињства, превенција и лечење“, која се, између осталог, бави и овом проблематиком.
kurir.rs/novosadska.tv
