Велики национални празник Срба – Видовдан обележава се данас, а тим празником изражава се поштовање и захвалност свима који су се борили за отаџбину.
Српска православна црква, њени верници, Срби уопште, Видовдан обележавају с посебним поштовањем, пре свега као сећање на свесну жртву кнеза Лазара, косовског мученика, и свих његових сабораца, у Боју на Косову на Видовдан 1389, против Турака.
Чињеница да се свети мученик кнез Лазар уочи Боја на Косову 1389 определио за борбу, ма колико она деловала безизгледно, односно свесну жртву, допринела је да га Срби, и убрзо по погибији и у потоњим вековима, до наших дана, посебно поштују као вечити узор у борби за веру и отаџбину.
Имајући у виду тежину жртве, како кнеза Лазара, тако и свих оних који су се с њим борили против Турака, укључујући мученичко страдање, он је остао вечито надахнуће Србима у борби против свих који су им веру и слободу нарушавали или одузимали.
После Боја на Марици, покушаја отпора Турцима браће Мрњавчевич, септембра 1371, Битка на Косову јуна 1389 била је најкрупнији отпор турској навали на Европу уопште у том веку.
Претпоставља се да се у Боју на Косову борило 15 до 20 хиљада ратника на српској страни, против око 30.000 Турака.
Расположиви оновремени историјски извори нису довољно јасни, односно контрадикторни су. Несумњиво је, међутим, да је Бој на Косову био страховита борба.
О жестини боја сведочи и јединствен случај да су оба владара погинула.
Са српског становишта, имајући у виду однос снага те 1389, опште околности, чињеницу да су Срби тих деценија били једини на југоистоку Европе који су пружали грчевит отпор Турцима, опредељење за борбу коју је предводио кнез Лазар било је, рационално гледано, свесна жртва.
Верски и морални мотиви налагали су да се турским нападачима има пружити отпор без обзира на последице.
Бој на Косову против Турака постао је кључна, легендарна, одредница српске историје, пре свега због свесне жртве.
У боју је погинуо и султан Мурат, што је јединствен случај у турској историји. Убио га је Милош Обилић, такође свесно жртвујући себе. Његово име постало је отуда у српској епици, традицији уопште, појам изузетне сасвим несебичне храбрости.
Током Боја на Косову кнез Лазар је посечен, по заробљавању, од турске руке.
Свесна жртва косовских мученика поступно је код Срба прерасла у вечити узор, постала је део националног предања, трајни подсетник на неопходност отпора и борбе.
Сви потоњи ослободилачки напори Срба увек су били и у знаку Косова. Водећа одредница ослободилачке борбе током читавог 19. века била је позив на ослобођење Косова.
Херојском победом Срба у Боју на Куманову 1912. године, над Турцима, и потом код Велеса, Косово и Стара Србија уопште ослобођени су у склопу Првог Балканског рата.
У историји Срба Видовдан се необичним стицајем околности испоставио као важан датум у више наврата.
Тако је управо на Видовдан 1914. године, у Сарајеву, национални револуционар Гаврило Принцип извршио је атентат на Франца Фердинанда, престолонаследника Аустроугарске.
Властима у Бечу, вероватно и због притиска из Берлина, трагедија у Сарајеву послужила је као изговор за ултиматум и потом напад на Србију, чиме је започет Први светски рат.
Из тог рата, 1918. године, истина уз стравична страдања и неизмерне жртве, Краљевина Србија изашла је као победница.
У складу с прокламованим ратним циљевима још децембра 1914. године, Нишком декларацијом, циљ Србије био је стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
По тада преовлађујућем уверењу, образовање заједничке државе те 1918 било је остварење давнашњих националних циљева окупљања под једним државним кровом, како свих територија које су биле историјски и етнички српске, тако и других југословенских земаља.
Версајски мировни споразум, између земаља победница Антанте и Немачке, виновнице Првог светског рата, потписан је управо на Видовдан 1919. године.
Две године потом, 1921, Уставотворна Скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца изгласала је на Видовдан први Устав заједничке државе отуда називан Видовдански.
Раније, у 19. веку, споразум између Србије и Аустроугарске, познат као Тајна конвенција, потписан је на Видовдан 1881. године. Пошто је Русија марта 1878, наметнула такозвани Санстефански мир сасвим насупрот интересима Србије, измишљајући однекуд Велику Бугарску на српским етничким просторима, Милан Обреновић, кнез, потом краљ Србије, тешко разочаран, склопио је споразум са Бечом.
Претходно, на Берлинском конгресу, велике силе обориле су самовољу Русије. Не само да је Србији тада призната потпуна сувереност, него је добила и територијално проширење, у виду Ниша, Пирота, Лесковца, Врања, Топлице.
Иако непопуларан, Споразум из 1881 донео је Србији деценије мира, стабилности и економског успона.
У новијој историји, Резолуција Информбироа о стању у КПЈ појавила се управо на Видовдан 1948. Резолуцијом су позиване такозване здраве снаге да збаце врх југословенске партије. Јавност тадашње Југославије упозната је с њеном садржином два дана доцније.
С посебним пијететом Видовдан је на државном нивоу у Србији обележаван 1889, када је у Крушевцу, одакле је кнез Лазар кренуо у Бој на Косово 1389, поводом пет векова од битке, одржана велика манифестација. Тада је изграђен и репрезентативан споменик на централног градском тргу. Сваке године, о Видовдану, присећамо се Светог кнеза Лазара, косовских мученика, као и свих других који су се жртвовали за веру и отаџбину.
635 година од Боја на Косову, седница Владе у Крушевцу
Седници Владе, у Градској кући у Крушевцу, претходиће део централне државне церемоније обележавања Дана сећања на владавину кнеза Лазара – 28. јун, коју ће предводити председник владе Милош Вучевић.
У манастиру Раваница биће одржан парастос Светом кнезу Лазару и Косовским јунацима који ће служити владика Игњатије и свештенство СПЦ, а коме ће присуствовати премијер Вучевић.
Њега ће у манастирској порти дочекати владика браничевски Игњатије и игуманија мати Марија. Гости ће потом отићи да се поклоне испред кивота кнеза Лазара Хребељановића и упале свеће. Владика браничевски ће служити литургију од 9.00 сати.
У Градској кући у Крушевцу, у 11.20 часова, почеће седница владе, а у 12 сати премијер Вучевић положиће венце на Споменик осовским јунацима. Премијер ће се затим обратити јавности, а од 12.30 предвиђен је обилазак Тактичко-техничког збора, односно приказа наоружања и опреме.
Поводом Видовдана, данас приказ наоружања и војне опреме у Крушевцу
У оквиру обележавања Видовдана, у Крушевцу ће данас бити организован статички приказ наоружања и опреме Војске Србије, односно средстава и система који су у процесу модернизације, развоја и испитивања.
Грађани ће на Тргу косовских јунака и околним улицама моћи да погледају оклопна средства, артиљеријска оруђа и системе, савремене системе за противваздухопловна дејства и средства из производног програма Одбрамбене индустрије Србије, саопштило је Министарство одбране.
Биће приказана и борбена средства која су недавно примљена у јединице Војске Србије, а до сада нису представљена јавности.
Празник ће, као и сваке године, бити обележена и на Косову и Метохији.
У манастиру Грачаница биће завршена вишедневна манифестација обележавања Видовдана. У порти манастира Грачаница биће служена литургија и обављено сечење видовданског колача, а биће додељене и медаље „Мајка девет Југовића“.
На Газиместану биће служен парастос, а програм почиње од 9 часова. Крушевац и овог 28. јуна обележава Дан Града – Видовдан.
Обележавање Видовдана у Крушевцу почеће полагањем венаца и светом литургијом у цркви Лазарици са почетком у 7.30 часова, а у 10 сати је литија и помен код споменика Косовским јунацима.
У 13 сати је полагање цвећа у организацији Града код Споменика косовским јунацима, а у 17 часова је отварање новог игралишта за одбојку на песку (код Хале спортова), сат касније откривање бисти глумцима Милији Вуковићу и Марку Живићу, на Тргу глумаца.
За 19 часова заказана је свечана седница Скупштине града Крушевца, на којој ће бити додељене Видовданска награда и признања. Овогодишњи добитник Видовданске награде је први потпредседник владе и министар финансија Синиша Мали.
Када је реч о Чачку, за Видовдан на устаничком Љубићу одржаће се велика народна светковина „Царски и Танаскови дани“, посвећена славној српској историји, од Косова па до данашњег дана.
