На заједничкој седници Влада Србије и Републике Српске данас је једногласно усвојена Декларација о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа.
Председник Владе Србије Милош Вучевић оценио је да је то историјски значајна одлука, и да су на текст документа поноси сви.
Парламенти Србије и РС би у наредних 90 дана требало да усвоје Декларацију.
Текст Декларације ће, како је Вучевић додао, одмах добити сви представници Срба из Црне Горе и Северне Македоније, Српске листе са КиМ и епископи.
Према речима премијера Србије, важно да је да текст добију сви учесници како би видели текст на који смо поносни и какву смо историјски значајну одлуку данас донели.
Председник Србије Александар Вучић нагласио је да су у самој Декларацији пажљиво биране речи, и да је говорено о свему.
Он је рекао да се у декларацији говори о Косову и Метохији, поштовању Резолуције 1244, али се јасно говори и о дијалогу као суштинском начину решавања проблема између Срба и Албанаца и јер, како је рекао, не постоји друго решење сем дијалога и инсистирања на поштовању Бриселског споразума и испуњавања обавеза о ЗСО.
Србија је, како је додао, уважила неке захтеве РС, јер је важна саборност.
„Не можемо ми да будемо ти који ћемо увек људима из РС да кажемо да боље разумемо њихове проблеме него они сами“, рекао је Вучић.
„Уважили смо захтеве РС јер је то наша обавеза, постоје тачке у којима ја нисам био сасвим упућен, али сам прихватио заједно са Аном (Брнабић) и Милошем (Вучевићем) и другим члановима владе, јер нисмо ми ти који ће људима из РС говорити да боље разумемо њихове проблеме“, рекао је Вучић.
Он је рекао да је био чврст када су неки тражили да се Декларација не донесе, као и у УН, рекао је Вучић и додао да у самој декларацији постоји једна тачка која говори о чувању традиционалних пријатељстава, оних која смо увек умели да чувамо и у најтежим могућим временима.
Председник РС Милорад Додик је на почетку седнице рекао да је Декларација суштински национални документ који даје одговор на бројне изазове.
„Декларација говори о томе да српски национални интерес нема алтернативу“, рекао је Додик.
„Она је животна и свака друга потреба, она обухвата све важне аспекте односа Србије и РС“, рекао је Додик и нагласио да декларација подразумева да ће се Дан РС обележавати на Дан државности Србије и да ће се славити заједнички. Деларација ће своје снажно упориште и имати управо у Дејтонском споразуму, Уставу БиХ, које Србија безрезервно поштује.
Декларација Свесрпског сабора о заједничкој будућности српског народа
Владе Србије и Републике Српске усвојиле су данас у Београду, у оквиру Свесрпског сабора, Декларацију о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа, у којој се констатује да српски народ представља јединствену целину, да је Косово и Метохија неотуђиви део Републике Србије, једна од одредница националног идентитета Срба, да се не подржава резолуцију о Сребреници.
Декларација садржи 49 закључака, ставова и циљева које је у доброј вери и у циљу очувања мира, стабилности, националног, културног и верског идентитета, као и у циљу интензивирања и продубљивања сарадње и међусобне заштите усагласио Свесрпски сабор српског народа Србије и Српске.
Истиче се да Свесрпски сабор препознаје Српску православну цркву као једног од стубова националног, културног и духовног идентитета српског народа и позива на ближу сарадњу црквених и државних органа у кључним питањима као што је очување традиционалних хришћанских вредности, очување светиње брака и породице.
„Свесрпски сабор подржава и улогу Српске православне цркве у образовању младих посредством педагошко-образовних делатности“.
У Декларацији се указује да Свесрпски сабор констатује да је Косово и Метохија неотуђиви део Републике Србије, једна од одредница националног идентитета Срба, представља темељ духовности српског народа и угаони камен српског заветног и светосавског пута.
Истиче се да Свесрпски сабор инсистира на коришћењу пуног назива јужне српске покрајине – Косово и Метохија, што албански сецесионисти избегавају.
„Свесрпски сабор подржава напоре Републике Србије у очувању територијалног интегритета и суверенитета, гарантованих међународним правом и Резолуцијом 1244 и другим резолуцијама Савета безбедности Уједињених нација, као и право и дужност Републике Србије да се посвети опстанку српског народа на Косову и Метохији“, наводи се и истиче:
„Свесрпски сабор тражи и сматра да свим расположивим правним, политичким, економским и другим средствима морају бити заштићени Срби на Косову и Метохији, као и сви други Републици Србији лојални грађани, манастири, цркве, средњовековна утврђења, приватна имовина, гробља и други угрожени објекти“.
Наводи се и да Свесрпски сабор осуђује намерно стварање неподношљивих услова за живот Срба и прогон који над њима спроводе Привремене институције самоуправе у Приштини.
„Та континуирана, добро испланирана и свеобухватна репресија албанских сецесиониста према српском становништву на Косову и Метохији је током протеклих година резултирала убрзаним одласком Срба из Покрајине, као и драстичним погоршањем положаја оног дела српског народа који је, упркос бруталном етнички мотивисаном терору, остао да живи на својим огњиштима. Свесрпски сабор очекује од Републике Србије да настави да штити права и животе својих грађана на Косову и Метохији, користећи све механизме заштите предвиђене унутрашњим и међународним правом“, стоји у Документу.
Инсистира се на извршењу Резолуције Савета безбедности Уједињених нација 1244 у свим њеним аспектима.
„Свесрпски сабор сматра да је провођење Бриселског споразума, формирање Заједнице српских општина и стални дијалог једини одрживи пут за решавање проблема“, наводи се у Декларацији.
Свесрпски сабор изражава пијетет према свим жртвама страдалим током рата у Босни и Херцеговини, као и свим жртвама пострадалим у ратовима на простору бивше Југославије.
„Свесрпски сабор не подржава Резолуцију о Сребреници за коју су гласале 84 државе у Генералној скупштини Уједињених нација, док је 109 држава било против, уздржано или није гласало. Поменутом Резолуцијом извршен је покушај колективног окривљавања целог српског народа, који је неприхватљив и не може бити спроведен у дело“, указује се у Декларацији.
Сабор поздравља напоре руководства Републике Србије и Републике Српске да допринесу расветљавању историјских чињеница у вези са догађајима деведесетих година, а посебно када је реч о догађајима у Сребреници и околини од 1992. до 1995. године.
„Свесрпски сабор констатује да је Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини – Дејтонски мировни споразум трајно и битно нарушен упркос тежњама Републике Српске и српског конститутивног народа, који су се борили за очување дејтонског уставног оквира у БиХ, те позива све међународне актере да се врате поштовању слова Дејтонског мировног споразума“, стоји у Документу.
Констатује се да би Република Србија, у складу са статусом потписника Дејтонског мировног споразума и у складу са овлашћењима које је добила од Републике Српске Споразумом од 29. августа 1995. године, требало да интернационализује проблем урушавања Дејтонског мировног споразума са захтевом да се исти примењује у облику у којем је и потписан од стране свих.
„Свесрпски сабор наглашава да је Република Српска јединствен и недељив уставноправни субјект, који самостално обавља своје уставотворне, законодавне, извршне и судске функције у складу са Уставом БиХ – Анексом ИВ Дејтонског мировног споразума и чија територија не може бити отуђена мимо Устава и закона Републике Српске“, истиче се у Документу.
Указује се да БиХ није једна, нити јединствена изборна јединица за избор заједничких органа.
„Свесрпски сабор наглашава да Босну и Херцеговину искључиво представља трочлано Председништво на бази консензуса, а не појединци узурпирајући надлежности функција које обављају“, стоји у Декларацији у којој се истиче и да Сабор прихвата и подржава правни поредак успостављен Дејтонским мировним споразумом, а који предвиђа механизме заштите ентитета и конститутивних народа.
„Свесрпски сабор констатује да је Република Српска задовољна високим степеном аутономије дефинисаним Дејтонским мировним споразумом, стога инсистирамо на суштинском и формалном провођењу Дејтонског мировног споразума, као међународног уговора који се не може једнострано или путем интервенционизма мењати“, наводи се у Декларацији и истиче:
„Свесрпски сабор сматра да Република Српска може у мери у којој оцени као целисходно да активира све надлежности које су према Дејтонском мировном споразуму предвиђене као надлежности ентитета“.
Осуђује се свако непоштовање и кршење Дејтонског мировног споразума и демократских процедура у БиХ, наметање закона, прегласавање конститутивних народа, пренос надлежности са ентитетског нивоа на централни ниво, кршење људских права и слобода, те гарантованих права српског конститутивног народа на слободно и самостално одлучивање и деловање унутар дејтонске БиХ.
„Свесрпски сабор сматра непримереним постављање високог представника у БиХ супротно Анексу X Дејтонског мировног споразума, којим је прописано да је за именовање високог представника потребна сагласност страна уговорница, као и одговарајућа резолуција Савета безбедности Уједињених нација“, наводи се у Документу.
Свесрпски сабор подржава политику војне неутралности Републике Србије у односу на све постојеће војне савезе, а са таквим политичким опредељењем потпуно је сагласна Република Српска, која ће се борити за очување војне неутралности у Босни и Херцеговини.
Сабор поздравља одлуку Србије и Републике Српске да уједињено обележавају 15. септембар као Дан српског јединства, слободе и националне заставе у сећање на пробој Солунског фронта у Првом светском рату.
„Свесрпски сабор сматра да је Сретење 15. фебруар Дан државности Републике Србије и Дан државности Републике Српске који треба уједињено и заједнички прослављати. Свесрпски сабор очекује да Република Српска настави да обележава 9. јануар као Дан настанка Републике Српске и крсну славу“, пише у Документу.
Свесрпски сабор потврђује да је химна „Боже правде“ свесрпска химна, а да је двоглави орао Немањића национални свесрпски грб.
Сабор наглашава уједињујући значај српског језика и ћириличког писма као стубова српске културе и науке, али и националног идентитета. Сабор предлаже мере у циљу очувања и неговања српске културе и српског националног идентитета.
Наводи се и да Сабор тражи од Србије и Српске да уједињено негују историјско памћење и чувају успомену на српске жртве пале за слободу у свим ратовима.
„Посебно је важно уједињено и јединствено обележавати и сећати се жртава палих у Првом светском рату, жртава геноцида који је извршен над Србима у Другом светском рату и жртава у ратовима деведесетих година прошлог века“, наводи се у Декларацији.
Сабор препоручује додатно интернационализовање теме страдања Срба у Независној Држави Хрватској.
„Потребно је свету представити енормно страдање и геноцид који је извршен над Србима у систему логора НДХ, са посебним нагласком на страдање деце у посебним и у свету јединственим логорима смрти за децу Јастребарско, Сисак, Ђаково и Стара Градишка. Логори и масовна стратишта и губилишта Јасеновац, Доња Градина, Сајмиште, Бањица, Сремска Митровица, Крагујевац, Госпић, Јадовно, Паг, Јабланац, Млака, Слана, Зеница, Сарајево, Власеница, Вишеград, Пакленица, Пребиловци, небројене јаме у херцеговачком и динарском кршу, козарачка и друга српска села широм данашње Републике Српске, Србије, Федерације БиХ и Хрватске била су само нека од места у којима су вршени свирепи злочини и масовна убиства српског народа“, наводи се у документу.
Сабор поздравља уједињену намеру Србије и Републике Српске да заједнички изграде монументална спомен здања посвећена очувању истине о страдању Срба у Другом светском рату у Доњој Градини, Република Српска и Београду, Србија. Сабор сматра да поменути спомен комплекси треба да постану места ходочашћа и да се уврсте у план ђачких и студентских екскурзија школа и факултета Србије и Републике Српске.
Сабор сматра да српски народ у Црној Гори мора бити уважен у складу са вековним присуством у Црној Гори и садашњим значајним учешћем у укупном броју становника.
У првих неколико тачака Декларације наводе се и детаљи о томе ко чини и ко конституише Свесрпски сабор.
Свесрпски сабор одбацује разне наметане префиксе који су додавани испред именице „Срби“, јер, како се наводи, припадници српског народа имају право да се називају Србима, ма где тренутно живели.
Закључено је да ће Свесрпски сабор бити одржаван сваке две године и да се очекује пуна реализацију процеса националног помирења и превазилажења историјских подела унутар српског народа.
Свесрпски сабор препоручује институцијама Републике Србије и Српске да делују јединствено и координисано и да уложе напоре како би се зауставила асимилација Срба у државама региона, али и широм света.
„Република Србија и Република Српска треба да одрже везу са припадницима српског народа развијањем личних, културних, научних, спортских и свих других врста веза и односа“, наводи се у једном од Закључака.
Истиче се да Свесрпски сабор, поштујући све вероисповести и подржавајући слободу вероисповести и препознајући незамењив значај припадника српског народа других вероисповести, посебну захвалност одаје Српској православној цркви која под својим окриљем уједињује највећи део српског народа.
„Српска православна црква је сачувала српски народ у најтежим временима и у биолошком, али и у културном и образовном смислу“, наводи се у документу.
Србији и Српској је препоручено да заштите културно наслеђе српског народа које је угрожено изван њихових територија, као и несебично помагање српских манастира и цркава у Далмацији, Лици, Славонији и у другим местима, као и у Федерацији БиХ и Црној Гори.
Свесрпски сабор очекује од државних органа Србије и Српске да оснују Фонд „Деца нам се рађала“, а у циљу формирања и провођења пронаталитетних мера.
Сабор препоручује сачињавање усаглашеног плана пољопривредне производње Србије и Републике Српске и подстиче Србију и Републику Српску да даље развијају заједнички економски, културни, социјални, спортски и духовни простор, затим обједињавање понуда, услуга, инвестиција и ресурса у областима енергетике, рударства, туризма, пољопривреде, банкарства, финансија и платног система, здравства, образовања, саобраћаја и веза и другим областима од националног значаја ради заједничког наступања на домаћим и страним тржиштима.
Предлаже се сачињавање заједничког и уједињеног плана инфраструктурних пројеката, тражи се заједнички рад у циљу унапређеног координисаног наступа, окупљању и ангажовању српске дијаспоре у свету. и сматра да државни органи српског народа треба да понуде народима у окружењу споразум о историјском помирењу, трајном миру и развоју.
Декларација је усвојена на проширеној седници влада Србије и Републике Српске, којој су присуствовали председници Србије Александар Вучић и председник Републике Српске Милорад Додик, председници двеју влада, председници и потпредседници парламента Србије и Српске, представника Србија из Црне Горе и Северне Македоније и патријарха Српске православне цркве Порфирија, архијереја и свештенства.
Декларација ће бити прослеђена Народној скупштинии Србије и Народној скупштини Републике Српске на потврђивање.
Фото: Танјуг Марко Ђоковић
