Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немања Старовић истакао је данас да је српски народ „народ страдалника и мученика који се безрезервно супротставио нацизму и фашизму и у томе је победио“.
Говорећи на свечаној академији у Народном позоришту у Београду, поводом обележавање Дана победе над фашизмом у Другом светском рату, рекао је да је у периоду од 1941. до 1945. спроведен удружени злочиначки подухват против свега што је српско.
Подсетио је на стравичне злочине које су нацисти спроводили заједно са усташама, италијанским, бугарским, мађарским и албанским окупаторима, као и на наредбу немачких снага да за сваког убијеног Немца треба стрељати стотину Срба, а за сваког рањеног, 50 Срба.
Напоменуо је да се српски народ изборио за слободу, а да је њу хтео не само за себе, већ и за друге народе.
„Одајемо пошту свим херојима антифашистичке борбе. Њихово дело треба да нам обасјава пут“, поручио је Старовић.
Генерал мајор у пензији Видосав Ковачевић напоменуо је да су Срби рекли историјско „не“ нацизму и да су због тога у четворогодишњој борби највише страдали.
„Са победом стигла је слобода“, рекао је Видовић, иначе члан СУБНОР-а и додао да је тада побеђено највеће зло у најкрвавијем рату који је свет икада видео.
Истакао је да изнова треба понављати ко је победник, а ко поражени, ко је џелат, а ко страдалник у Другом светском рату.
„Против фашиста борили су се партизани и припадници Народноослободилачке борбе који су од голобрадог народа на почетку дошли до 800.000 бораца на крају рата“, рекао је Ковачевић и подсетио да је славна Црвена армија пред крај рата помогла у ослобађању Југославије.
Каже да су Срби који су се борили на Кадињачи, Неретви, Сутјесци, Дрвару синови очева који су се борили на Церу, Колубари, Кајмакчалану и пробоју Солунског фронта, а да су они који су се борили против НАТО агресије 1999. године синови бораца Народноослободилачког рата.
У другом делу свечане академије приређен је музичко-сценски програм.
Шапић: Морамо да негујемо историју сећања на Холокауст
Председник Привременог органа Града Београда Александар Шапић истакао је данас да треба неговати историју сећања и добре односе српског са јеврејским као и свим другим народима.
Говорећи на Свечаној академији поводом обележавања Дана сећања на жртве Холокауста у Београду у „Централној кули“ Меморијалног центра „Старо сајмиште“, Шапић је рекао да му је част што присуствује овом догађају и нагласио да се такво страдање више никада не сме догодити.
Он је истакао да су српски народ, Београд и Београђани такође кроз историју били ти који су патили и страдали, а паралелно са тим су, како је рекао, увек били широкогруди и трудили се да помогну коме год су могли и колико су могли.
„Тај један део припадника јеврејског народа који је успео да преживи страшне злочине у Другом светском рату на овим просторима били су они које је наш народ успео да сакрије, сачува по својим кућама, имањима, подрумима. У овим тешким временима данас, у којима се налази читав свет, не смемо да заборавимо злочине као што су ови. Не смемо да дозволимо да се они понове ни над једним народом и морамо да наставимо да негујемо историју сећања“, поручио је Шапић.
Он је нагласио да „морамо да негујемо добре односе који српски народ има са јеврејским“.
„Београд, а то га је красило кроз читаву своју историју, иако је пролазио многе тешке тренутке, не знам да ли има града у широм окружењу који је више пута уништаван у сваком погледу, је увек био отворених руку за све, без обзира на нацију и на веру“, истакао је Шапић.
Нагласио да он верује да је Београд и данас такав.
„И докле будем имао прилику да будем први међу једнакима, наставићу се и потрудићу се да и даље негујем ту врсту и расположења и атмосфере коју, мислим, да је красила Београд од давних дана, од када је настао овај простор. И још једном желим да се такви злочини више никада не понове и да увек заједно обележимо велико страдање и да, као што сам рекао, наставимо да имамо добре односе како смо их до сада имали“, закључио је Шапић.
Председник Јеврејске општине Београд Арон Фукс рекао је на Свечаној академији да се данас обележава догађај од пре 82 године када је последњи камион одвезао у смрт Јевреје са територије Београда и Баната од Сајмишта ка Јајинцима где су их злочинци угушене бацили у јаму.
„Тог дана је у Берлин стигао телеграм да је Београд ослобођен од Јевреја“, напоменуо је он.
Нагласио је да је одлуком Скупштине Града Београда из 2014. године 10. мај проглашен је Даном сећања на жртве Холокауста.
Према његовим речима, у Београду су током Другог светског рата Јевреји страдали, поред Сајмишта и у Тополским шупама на Аутокоманди, логору Бањица, у Троструком Сурдуку на Лединама, у Раковици, поред манастира у Бубањ потоку, као и у Јабуци код Панчева
Он је истакао да обележавање Холокауста има вишеструки значај.
„Први и основни је да жртве Холокауста остају упамћене, не само као број већ као људска бића је које једна група људи огласила непожељним“, навео је Фукс.
Напоменуо је да је Холокаустом у Европи, као и Србији, скоро ишчезла група људи која је доприносила друштвима у целини.
„Предратни Београд познавао Јевреје у свим сегментима живота – од занатлија, преко уметности, медицине, политике, спорта, предузетништва и они су били саставни део свих друштвених збивања тог времена“, каже он.
Председник Јеврејске општине Београд истиче да је специфично за Београд било то да је имао и Сефардску и Ашкенаску заједницу, што је тада била реткост у Европи.
Навео је да је Јевреја у предратном Београду живело око 11.000 чланова и само мали број их је преживео.
„Преживели су они који су емигрирали од рата или су имали лажна документа, као и мали број у покретима отпора и они које су храбри појединци крили током целог рата“, нагласио је Фукс.
Фото: Танјуг, Марко Ђоковић
