Економисти упозоравају на висок ниво задужености земаља еврозоне који може да покрене нову дужничку кризу у Европској унији.
Европска централна банка (ЕЦБ) у својој најновијој прогнози очекује да ће ове године дуг држава у еврозони износити 89 одсто њихове економске производње, знатно изнад максималне границе од 60 одсто БДП која је предвиђена у такозваном Пакту за стабилност и раст ЕУ.
„Ниво задужености је у обом тренутку изузетно висок, што можда и није толики проблем, али стручњаци су забринути због тога што сматрају да дуг еврозоне неће пасти без драстичних реформи у презадуженим земљама“, изјавио је дански економиста и председник саветодавног Европског фискалног одбора Нилс Тигесен, преноси Дојче веле (DW).
Ниво дуга у 11 земаља ЕУ је изнад границе од 60 одсто. Најзадуженије земље су Грчка са дугом од 171 одсто БДП и Италија са дугом од 144 одсто БДП, док задуженост Немачке износи 66 одсто њене економске производње.
Земље које су веома задужене ће следеће године морати поново да се уозбиље и крену у смањење дугова, препоручује Европски фискални одбор, независно саветодавно тело Европске комисије (ЕК).
„Не може се очекивати да ће финансијска тржишта једноставно прихватити да су нивои дуга трајно изнад 100 одсто“, додаје Тигесен за DW.
Рефинансирање дуга постаје све скупље за високо задужене земље због високих каматних стопа. Све је већи јаз између поузданих немачких и ризичнијих италијанских државних обвезница.
У оквиру ЕУ не постоји консензус о томе како смањити ниво дуга у еврозони, већ постоји подела на два непомирљива табора.
Једна група држава, предвођена Немачком, се залаже за јасне буџетске циљеве који треба да важе за све земље ЕУ и да доведу до брзог смањења дуга.
Друга група коју предводе Француска и Италија сматра да стратегије за смањење дуга треба да буду одвојене и да узму у обзир специфичне околности у Паризу, Риму или Атини.
Група, такође, одбија казне за прекорачење границе задужења.
Тигесен позива земље ЕУ да већ сада усвоје дугорочни план за смањење дуга пре него што проблем, попут кризе у Грчкој пре девет година, измакне контроли и доведе до банкрота држава.
„Чињеница да сада имамо веће камате од очекиваних требало би да нас подсети да проблем заиста треба да се схвати озбиљно и да ће разлике између задужених земаља наставити да расту ако се ништа не предузме“, закључио је дански економиста.
