Српска православна црква и верници данас славе празник Вазнесења господњег, Спасовдан, којим се обележава 40. дан након Васкрса када се Исус Христ вазнео на небо. Према хришћанском веровању, васкрсењем Христос је показао да је јачи од смрти и 40 дана касније његови су се ученици налазили за трпезом. Тог дана Христос им се поново јавио и рекао: „Идите по свему свету и проповедајте Јеванђеље сваком створењу. Ко поверује и крсти се, биће спасен, а ко не поверује биће осуђен“. Христос им је обећао Духа Утешитеља и заповедио да до силаска Духа Светога не излазе из Јерусалима, и тако су могли пренети Христову веру у свет и тиме људе спасавати у вери. Одатле је потекао назив Спасовдан, један од 10 празника који је посвећен Исусу Христу и увек се слави у четвртак. Према веровању, Христос је подигнутих руку благословио ученике, након чега се почео узносити на небо, чиме се, завршивши дело спасења, вратио Богу на небесима. Спасовдан је крсна слава града Београда, којом се чува спомен на дан 1403. године, када га је деспот Стефан Лазаревић прогласио српском престоницом. Спасовдан је и слава манастира Високи Дечани, Бањалуке, Невесиња, Источног Новог Сарајева. Колики је значај Спасовдана за српски народ, говори податак да је најстарији историјско-правни документ српске средњевековне државе, Душанов законик, обнародован баш на Спасовдан 1349. године.
Црква и верници данас славе Вазнесење Господње – Спасовдан
