Светски дан хране се данас традиционално обележава у више од 150 земаља широм света, са циљем подизања свести о проблемима глади и сиромаштва у свету, али и безбедности хране.
Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД) саопштила је тим поводом да су мере за отпорнију пољопривреду и сигурније снабдевање храном подршка одрживој производњи и преради, као и поједностављење процедура за трговину храном и бољи услови за младе пољопривреднике.
Суше, поремећаји у трговини и скупи репроматеријали повећавају притисак на произвођаче и прерађиваче, док губици током производње, транспорта и складиштења додатно оптерећују ланац снабдевања.
НАЛЕД позива, како је наведено, да се кроз предвидиве прописе и циљану инвестициону подршку ојача отпорност прехрамбеног сектора.
Такође, нестабилност цена хране на светском тржишту и високи трошкови пословања најтеже погађају примарне произвођаче и прерађиваче, који не смеју остати амортизери глобалних криза.
Међу приоритетима које НАЛЕД истиче јесте доношење законског оквира за препознавање и подстицање модела регенеративне пољопривреде, која доприноси обнови плодности земљишта, очувању биодиверзитета и ефикаснијем коришћењу ресурса.
Подршка овим праксама треба да помогне произвођачима да повећају отпорност усева на суше и климатске промене, уз одговорну употребу агротехнике, наведено је у саопштењу.
НАЛЕД препоручује и снажнију инвестициону и промотивну подршку органској производњи и производима са заштићеним географским пореклом.
Како је наведено, улагања у сертификацију, стандарде квалитета, савремену опрему и прерађивачке капацитете омогућила би бољи пласман домаћих производа и веће приходе.
Важно је да додатна подршка инвестицијама не умањи постојећа директна давања пољопривредницима, која су ослонац њихове ликвидности и планирања производње.
Једна од предложених мера је и поједностављење спољнотрговинских процедура.
Чекање камиона на границама повећава трошкове и ризик од кварења хране, нарочито свежих производа.
Зато НАЛЕД предлаже дигитализацију царинских, фитосанитарних и ветеринарских поступака и електронску размену сертификата, како би се уз бржу обрада документације и бољу координација надлежних служби омогућио ефикаснији промет робе, додаје се у саопштењу.
Како је истакнуто, важан правац унапређења јесте и повезивање научноистраживачких организација са привредом, на чему НАЛЕД посебно ради као представник ЕИТ Фоод-а за Србију, водеће европске иницијативе за иновације у прехрамбеном сектору, коју подржава Европски институт за иновације и технологију (ЕИТ).
Доступнија стручна подршка, примена сензорских и сателитских података за прецизно наводњавање и ђубрење, као и модернизација складиштења, могу да смање губитке и потрошњу ресурса.
Терзић је истакао да млади пољопривредници треба да буду носиоци модернизације, а за то су им потребни лакши приступ земљишту, повољније финансирање и наменски програми за покретање пословања.
„Њихов останак на селу зависи и од квалитета живота. Уз путеве, поуздано снабдевање струјом и интернет, неопходни су доступни образовни, културни и спортски садржаји и простори за дружење. Генерацијска обнова је развојни приоритет, јер будућност производње хране зависи од људи који желе да на селу живе, раде и стварају породицу“, рекао је Терзић.
Фото:
