Капетан речне пловидбе Дунава Владица Здравковић изјавио је данас да је водостај Дунава и даље низак упркос његовом незнатном повећању, као и да је критична зона у сектору пловидбе Бездан-Апатин-Богојево и апеловао на рационалну потрошњу воде и електричне енергије.
„Прво смо имали обуставу тог путничког транспорта, а сада имамо и карго транспорта. Критична је зона сектор пловидбе Бездан-Напатин-Богојево, тамо имамо три насукана брода. Нажалост, не можемо нешто охрабрујуће да очекујемо осим овог сад неког незнатног повећања водостаја“, рекао је Здравковић за К1.
Додао је да се побољшање водостаја Дунава може очекивати тек током јесени.
„Али морам и да упозорим да је децембар такође период ниских водостаја и то ће се као домино ефекат одразити и на децембар када треба да буде више акумулације воде, а опет тада имамо потрошњу због грејања“, рекао је Здравковић.
Говорећи о тренутној хидролошкој ситуацији, Здравковић је оценио да Влада Србије одговорно ради свој посао што показује чињеница да је и у кризном периоду земља снабдевена водом.
„Код нас не постоје ограничења куповине горива, док у окружењу то већ значајно постоји. Редовно смо снабдевани горивом и питком водом, иако апелујемо на рационализацију потрошње. То показује да је ова Влада одговорна и да ради свој посао како треба. Формиран је и кризни штаб, све је испанирано тако да наши суграђани не треба да брину“, рекао је Здравковић.
Додао је да земље у окружењу имају много веће мере штедње и указао на то да су пре неколико дана Румуни потопили три барже како би подигли ниво Дунава.
„Мађари су први аларм упалили због својих атомских централа и нуклеарних реактора. Румуни су потопили своје три барже како би подигли водостај. То је једна од мера, али то није уобичајено. То што су Румуни урадили је једна од екстремнијих мера како би подигли водостај. Постоје одређени хидро-грађевински објекти који се зидају испод воде и који успоравају реку, а и подижу њен ниво. То имамо код Коњског острва у Београду, у београдском акваторијуму, код Сланкамена, код ушћа Тисе“, рекао је Здравковић.
Додао је да је деоница од Сланкамена па до Текије пловна и да ту све сасвим нормално функционише.
„Чак имамо и крузере који функционишу у том локалном делу, на тих пар стотина километара“, рекао је Здравковић.
Када је реч о водостајима других рекла, Здравковић је казао да Дрина уопште није у опадању.
„Дрина са својим притокама даје свеж капацитет реци Сави. Проблем су Шабац, Мрђеновац и Камичак, али без обзира на то, одређена количина воде долази са Дрине и акумулација Дрине је фантастична“, рекао је Здравковић.
Одговарајући на питање због чега је дошло до оволиког пада водостаја Дунава, Здравковић је рекао да то не треба да чуди због веома високих температура и изразито сушног периода када нема падавина.
„Нормално је да тада испарава вода. Ово се не дашава први пут, тако је било све од 1909. године. Природа нас мало опомиње за неке ствари, да треба према њој да имамо другачији однос“, рекао је Здравковић.
Говорећи о друмском саобраћају, Здравковић је рекао да у београдском акваторијуму пловидба функционише за сада нормално.
„Што се тиче транспорта, постоје алтернативни облици, на пример железнички транспорт и саобраћај је јефтинији, друмски је нешто скупљи. Наравно да ће то утицати на цене, то је сасвим природна ствар“, рекао је Здравковић.
Капетан речне пловидбе Дунава истакао је да је држава урадила доста од 2012. година на тај начин што су уложили средстава како би грађани били безбеднији.
„Имамо више чамаца, Сектор за ванредне ситуације има више од 50 пловила. Уложило се у то да будемо спремни и за високе водостаје, да можемо да дејствујемо и да се наши суграђани осете безбеднијим“, рекао је Здравковић.
Нагласио је да је коридор седам, односно Дунавски коридор један од најважнијих европских водених путева.
„Ми смо мала земља и развијамо се, тек смо кренули озбиљним економским принципима да стварамо нашу економију на чврстим ногама нашу економију. Коридор седам нам је битан, али ипак је прво требало изградити инфраструктуру путева. То је било доста запуштено, 60 и нешто година се ништа није пипнуло, а сада имамо више изграђених путева него раније, то значи да је Србија постала доступна брзој и динамичној комуникацији“, рекао је Здравковић.
Додао је да је логично да се улагања у водни транспорт нађу на последњем месту, после друмског и железничког саобраћаја, јер су ту потребна најмања улагања будући да нема семафора и превише вертикалне сигнализације.
„Ту је најважније да буде пловно, а ево ми то чинимо. У Београдском акваторијуму ми тренутно Дунавац прочишћавамо и продубљујемо, тако да ће моћи и велики крузери и велики путнички бродови да дођу до некадашњег хотела Југославија где ће бити леп тржни центар на Дунаву. Улажемо сав напор да пловни путеви буду адекватни, то су све капитални подухвати где треба да се прочисте канали“, рекао је Здравковић.
Фото: Танјуг, Сашка Дробњак
