Видовдан, који се обележава 28. јуна, један је од најзначајнијих датума у српској историји и духовности. Иако је у црквеном календару посвећен Светом великомученику кнезу Лазару и Светом Виду, за српски народ овај дан има много дубље значење, јер спаја православну веру, сећање на Косовску битку и бројне народне обичаје који су се преносили вековима.
На Видовдан 1389. године одиграла се Косовска битка, један од најзначајнијих догађаја српске историје. У народном предању овај дан симболизује жртву, част, верност и избор духовних вредности. Зато је Видовдан је зато више од празника – он представља дан сећања, националног идентитета и духовне снаге.
Свети Вид био је ранохришћански мученик из III века. У народним веровањима његово име се временом повезало са старословенским божанством Видом, па су се многи претхришћански обичаји стопили са хришћанском традицијом.
Због тога је Видовдан задржао бројна народна веровања која се и данас негују у многим крајевима Србије.
Обичаји на Видовдан
Одлазак у цркву
Верници присуствују Светој литургији, пале свеће и моле се за здравље, мир и благослов породице. У многим храмовима служи се помен кнезу Лазару и косовским јунацима.
Помен прецима
У појединим крајевима Србије на Видовдан се обилазе гробови предака, пале свеће и износи жито у знак сећања на упокојене.
Берба видовчице
Према старом народном веровању, на Видовдан се бере лековита биљка видовчица. Веровало се да има посебну моћ управо тог дана и да помаже код очних болести.
Умивање видовданском водом
Девојке су некада умивале лице водом у коју је претходно потопљено цвеће убрано у зору, верујући да ће тако сачувати лепоту и здравље током целе године.
Посматрање времена
Наш народ је пажљиво посматрао време на Видовдан.
Према веровању:
ако је дан сунчан – година ће бити родна;
ако пада киша – очекује се плодна година и добар принос;
ако грми – лето ће бити променљиво.
У српском народу постоји изрека: „Све се види на Видовдан.“ Веровало се да се управо тог дана открива истина, да ништа не може остати сакривено и да ће свако добити оно што је заслужио.
Постоји и веровање да се на Видовдан не започињу велики послови, већ се дан проводи достојанствено, у молитви, окупљању породице и сећању на претке.
Шта се не ради на Видовдан?
Према народној традицији:
- не обављају се тешки пољски радови;
- избегавају се свађе и ружне речи;
- не пере се велики веш;
- не почињу се важни послови ако нису неопходни.
Сматрало се да мирно проведено време на Видовдан доноси мир током целе године.
Вековима су се на овај празник одржавали народни сабори, окупљања, вашари и црквене свечаности. У бројним местима организују се културни програми, академије и помен косовским јунацима.
novosadska.tv
Foto: Screenshot YT Телевизија Храм
