Тобожња велика боркиња за људска права и слободе, демократију и слободу мишљења, професорка Змај Јовине гимназије Марија Васић, директно је увредила огромну већину грађана Новог Сада и Србије који верују у Исуса Христа.
Проглашавањем целивања Богородичиног појаса фетишизмом, боркиња за људска права и једнакост Марија Васић, у јавном наступу увредила је све припаднике Српске православне цркве, који су посетили Храм Светог Саве да се поклоне једној од највећих хришћанских реликвија. Још већи проблем је у томе што је признала да она таквим недемократским, искључивим и нетолерантним ставовима учи и своје ђаке.
Тобожња боркиња за демократију Марија Васић нема проблем само са појасом пресвете Богородице, већ са Српском православном црквом и свим најважнијим симболима српског народа. Њој смета идеја изградње меморијалне цркве посвећене великомученицима Бачким, стралницима злогласне Новосадске рације. Њој смета уређење православне капеле на Петроварадинској тврђави. Сметају јој национални уџбеници. Њој смета ћирилица, српска застава, и све што представља фундаменталну вредност српског народа.
Уместо што шири нетолеранцију и нетрпељивост Марија Васић јавности треба да објасни зашто су школске учионице претварали у политичке кампове? И да одговори да ли просветни радници ђацима треба да предају лекције из наставног програма, или да их уче како да постану герилци у обојеној револуцији? И како да се боре против своје школе, свог града, своје државе? Исто тако, пошто себе представља као апсолутну меру истине и морала, професорка Васић треба да објасни да ли је икада чула да демократија и људска права једнако важе за све људе? Када говори о рату, на који рат професорка Васић мисли? На рат против своје државе? На рат против свог народа? На рат са својим комшијама, које, за разлику од ње воле своју земљу, и које сматрају да деца у школи треба да се образују, а не да се политички доктринирају?
Ово је отишло предалеко. Позивамо све припаднике блокадерског покрета да се врате дијалогу и демократији.
