У Скупштини Србије почела је трећа седница редовног пролећног заседања за коју су предложене четири тачке дневног реда, односно предлози за измену и допуну изборних закона које је поднео посланик Српске напредне странке Мирослав Петрашиновић.
Седница, којом председава председница Скупштине Србије Ана Брнабић, почела је нешто после 10.00 сати, а њој присуствује 149 посланика.
Посланици су седницу, као и сваког уторка, почели постављањем посланичких питања, а потом ће прећи на утврђивање дневног реда.
На предложеном дневном реду су предлози за измену Закона о избору председника Републике, Закона о избору народних посланика, Закона о локалним изборима и Закона о Уставном суду.
Одбор за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу на јучерашњој седници подржао је предложена законска решења, а Одбор за уставна питања и законодавство оценио је да су предлози за измену четири изборна закона у складу са Уставом и правним системом Србије.
О овим законским предлозима одржана су четири јавна слушања која је организовао Одбор за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу Скупштине Србије у Београду, Крагујевцу, Новом Саду и Нишу.
Петрашиновић је током јавних слушања објаснио да је предложени сет изборних закона плод деловања и активности са Посматрачком мисијом Канцеларије ОЕБС-а за демократске институције и људска права (ОДИХР), а након парламентарних избора 17. децембра 2023. године.
Утврђен дневни ред седнице Скупштине Србије, почела расправа о сету изборних закона
Посланици Скупштине Србије утврдили су дневни ред треће седнице редовног пролећног заседања на коме је шест тачака, после чега је почела обједињена расправа о сету изборних закона чије измене је предложио посланик Српске напредне странке Мирослав Петрашиновић.
Обједињена расправа води се о прве четири тачке дневног реда, односно о предлозима за измену Закона о избору председника Републике, Закона о избору народних посланика, Закона о локалним изборима и Закона о Уставном суду.
Посланици су одлучили и да се након обједињене расправе о прве четири тачке, одмах пређе на расправу у појединостима.
Посланици су током утврђивања дневног реда донели одлуку да се на дневни ред уврсте још две тачке.
На дневни ред увштен је по хитном поступку Предлог одлуке о изменама Одлуке о саставу сталних делегација Народне скупштине у међународним парламентарним институцијама и Предлог одлуке о измени Одлуке о избору чланова и заменика чланова одбора Народне скупштине Републике Србије.
Скупштина није прихватила предлоге посланика опозиције да се у дневни ред уврсте њихови предлози за измену Закона о пребивалишту и боравишту грађана, измену Закона о избору председника Републике, предлог закона о изменама и допунама Закона о путним исправама.
Такође, није прихваћен ни предлог 37 посланика опозиције да се уврсте њихови предлози за измену Закона о избору народних посланика, измену Закона о матичним књигама и Закона о држављанству Републике Србије.
Скупштина није прихватила ни да се дневни ред прошири предлогом за измену Закона о порезу на додату вредност који је предложио
посланик Народног покрета Србије Мирослав Алексић.
Алексић је рекао да је предложио то законско решење како би дошло до смањења посебне стопе пореза на додату вредност са 10 на један проценат, и то за основне животне намирнице као што су хлеб, пекарски производи, млеко, млечни производи, брашно, шећер, лекови, уџбеници итд.
Посланик Слободан Петровић из Србија центар Срце предложио је да се у дневни ред уврсти предлог закона о изменама и допунама Закона о финансирању локалне самоуправе и истакао да је тим законским решењем предвиђа да се део прихода из републичког буџета и буџета града Београда преусмери у буџете локалних самоуправа.
Народни посланик Верица Милановић из посланичке групе Србија центар – Срце предложила је да се на дневни ред седнице уврсти предлог закона о изменама Закона о извршењу и обезбеђењу.
Она је поздравила усвајање крајем 2025.године измене и допуне Закона о извршењу и обезбеђењу у делу обезбеђења и заштите дома извршног дужника у извршном поступку.
Међутим, како је навела, усвојеним изменама и допунама тог закона уведена су и бројан ограничења и условљавања која умањују могућност грађана да користе то право.
„Предложили смо измене у делу брисања ових ограничења и проширења круга грађана који ово право могу да користе. По нама, ограничење да искључиви власник некретнине мора да буде извршни дужник, да би остварио ово своје право, је непотребно и у предложеним изменама уводимо сувласнике, тако да извршни дужник, који је у статусу сувласника на некретнини која чини његов дом, има право да заштити ову некретнину у извршном поступку“, навела је Миловановић.
Скупштина Србије није прихватила ни предлог посланице Татјане Марковић Топаловић, која је предложила да се у дневни ред уврсти и предлог измене Закона о основама система образовања и васпитања који се односи на другачији формат управног одбора школа.
Петрашиновић: Измене сета изборних закона за унапређење изборног процеса
Посланик Српске напредне странке Мирослав Петрашиновић рекао је данас на седници Скупштине Србије да је предложио сет измена изборних закона како би се унапредио изборни процес.
Петрашиновић је током обједињене расправе о тим законима објаснио да су у оквиру унапређења изборног процеса раније усвојене измене Закона о јединственом бирачком списку, а да изменама четири закона које је он предложио треба да се повећа степен стручности бирачких одбора, као и чланова општинских и градским изборних комисија.
„Након завршених парламентарних избора 17. децембра 2023. године, Међународна посматрачка мисија ОДИХР сачинила је свој извештај у коме је навела препоруке које бисмо требали да размотримо и да на основу тога видимо које од њих можемо успешно да имплементирамо у наше законодавство, а све у циљу да би изборни процес био што бољи“, подсетио је Петрашиновић.
Према његовим речима, СНС се понаша одговорно и из тог разлога се приступило унапређењу изборног процеса.
„Желели смо да учинимо тако да сваки бирачки одбор буде апсолутно компетентан и стручно обучен да може да спроведе изборе на датом бирачком месту, на тај начин што смо увели обавезну обуку како за чланове градских и општинских изборних комисија, тако и за чланове бирачких одбора“, објаснио је Петрашиновић.
Он је додао да ће особе које могу да партиципирају као чланови градских и општинских изборних комисија, тако и бирачких одбора, морати да прођу обуку.
„Када су у питању чланови градских и општинских изборних комисија, поред тога што ту обуку морају да прођу и да завреде одређену потврду, односно сертификат, као што су председник, заменик председника и чланови, потврду о тој обуци морају имати и секретари градских, односно општинских изборних комисија“, истакао је Петрашиновић.
Како је додао, иста је ствар када су у питању и чланови бирачких одбора, без обзира ко их предлаже у складу са законом, да ли су то посланичке групе, подносиоци изборних листа, начелници градских и општинских управа.
Казао је да ће РИК бити тај орган који ће бити у обавези да пропише начин обуке и организује начин спровођења обуке.
„РИК ће бити у обавези да заједно са локалним изборним комисијама, градским и општинским изборним комисијама, организује начин спровођења обуке“, рекао је он.
Петрашиновић је истакао да ће РИК морати да води јединствени регистар где ће бити уписана сва лица која су успешно завршила обуку, а потврда коју ће они добити након обуке важиће, како је рекао, три године.
Предвиђено је и у којим случајевима лица ту потврду губе, рекао је Петрашиновић и додао да је то ситуација уколико је лице безусловно осуђено за кривично дело против изборног права и уколико се избори на том бирачком месту пониште.
„Још једна новина коју смо имплементирали кроз измене и допуне Закона о народним посланицима јесте могућност да сада један бирач својим потписом може подржати више листа“, истакао је Петрашиновић.
Он је оценио да је то решење добро, нарочито када се узме у обзир да постоји јако велики број општина са малим бројем бирача, те се сада ствара могућност да грађани имају већу могућност избора.
„Такође, ишло се корак даље у циљу омогућавања већег плурализма и омогућавању изборним листама да се лакше кандидују на изборима, а то смо радили тако што смо избрисали члан 78 Закона о избору народних посланика који је предвиђао одбијање изборне листе. Ми смо то изменили и остављамо могућност подносиоцу изборне листе да му се не одбија изборна листа, већ да он може да промени, односно отклони све те недостатке да би изборна листа била проглашена“, рекао је Петрашиновић.
Указао је да је интервенисано и када су у питању листе националних мањина, односно она листа која жели да добије статус листе националне мањине.
„Странка која жели да задобије тај статус мора бити уписана у регистар политичких странака као странка националне мањине, а у називу листе мора стајати пун или скраћен назив странке националне мањине“, рекао је Петрашиновић.
Када су у питању измене и допуне Закона о локалним изборима, кроз тај закон је предвиђено да су сада градске и општинске изборне комисије дужне да сарађују са Републичком изборном комисијом у циљу спровођења обуке.
„Недвосмислено је прописано одредбама Закона о локалним изборима да не сме да постоји никакав облик дискриминације, поготово нарочито прописано везано за политичка уверења и за политичке ставове оних лица који хоће да похађају обуку и добију потврду“, рекао је он.
Када је реч о изменама и допунама Закона о Уставном суду, ту је интервенисано у погледу рокова.
Такође, кад је у питању судска заштита изборног процеса, он је рекао да сада орган за спровођење избора има рок од три дана да достави све оно што је потребно Уставном суду, а везано за изборни процес, да би Уставни суд могао да донесе одлуку у року од 20 дана.
Ту се, навео је он, тражило смањивање рока – да Уставни суд донесе одлуку у року од 20 дана да ли треба поновити изборни процес, а продужен је и рок код поновљених избора.
Уколико суд донесе одлуку да морају избори да се понове на одређеном бирачком месту, онда тај рок не би био као што је сада 10 дана, него до 30 дана.
Петрашиновић је подсетио да су о овим предлозима закона одржана четири јавна слушања и то у Београду, Нишу, Новом Саду и Крагујевцу.
Фото: Танјуг Народна скупштина Пеђа Вучковић
