Данас је, и коначно, посредством Марте Кос, свима у Србији, али и свету, кристално јасно да је принцип аутономије универзитета грубо злоупотребљен како би се створио својеврсни „дипломатски имунитет“ за политичко деловање ректора Владана Ђокића.
Закон и принципи аутономије значе да ректор универзитета не сме да обавља страначке функције (макар било речи о странци или покрету у настајању), не сме да делује као представник политичке странке (чак и да је реч о странци или покрету у настајању), и не сме да користи функцију универзитета за партијску политику (све и да је реч о партијској политици странке или покрета у настајању). И ту нема никакве дилеме.
Ако је до сада неко и гајио сумње да ректор Београдског универзитета отворено злоупотребљава своју академску позицију, од данас су те сумње потпуно и недвосмислено развејане, али не захваљујући противзаконитом деловању ректора, него благодарећи активном деловању комесарке за проширење, Марте Кос, која се директно меша у српска унутрашња политичка питања.
Да буде сасвим јасно, она се до сада у неколико наврата састајала са професорима универзитета из разних земаља, али су ти састанци увек били део ширег скупа, где су професори били део групе експерата или говорника. Па ипак, ствари постају знатно осетљивије када један ректор универзитета званично, на међународном нивоу, улази у разговор о изборима, коментарише или оцењује политичку стабилност државе и учествује у разговорима о спољнополитичком курсу (нпр. ЕУ интеграције као политичка одлука), јер он тада представља страну унутар политичког конфликта. У том случају брише се граница између академске и политичке улоге.
Најзад, комесарка за проширење је ректора и званично поставила у онај оквир у коме се он заиста и налази, а на шта власти у Београду упозоравају већ више од годину и по дана. Њени поступци учинили су медвеђу услугу ректору Ђокићу, јер су му, уместо заштите, превасходно донели формалну етикету политичког актера.
Стога, хвала комесарки, јер је потврдила оно о чему ми већ дуже време говорим
