Министарка за рад, запошљвање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски изјавила је данас да ће Министарство на јавој расправи о Нацрту закона родитељ-неговатељ предложити да се накнада за родитеље-неговатеље у износу од 65.000 динара усклађује са растом просечне зараде, како се не би десило да родитељи неговатељи буду испод минималца.
Ђурђевић Стаменковски је, говорећи о јавној расправи о Нацрту закона родитељ-неговатељ која почиње данас, навела да ће Министарство такође предложити да се уколико једнородитељска породица има двоје деце која су корисници увећаног додатка за туђу негу и помоћ омогући да и друго лице, односно сродник, буде неговатељ детету.
Министарка је истакла да једнородитељске породице не смеју бити дискриминисане, с обзиром на то да Нацрт закона родитељ-неговатељ омогућава да када су оба родитеља присутна уз дете постоји могућност да ако два детета имају сметње у развоју и корисници су додатка за туђу негу и помоћ, онда оба родитеља могу да остваре право на статус родитеља неговатеља.
„Такође смо размотрили и на који начин можемо да дефинишемо шта даље у случају смртног исхода детета, да ли то значи ако дете премине да родитељ губи тај статус. Ми смо као Министарство предложили да буде шест месеци примања и након тог трагичног чина уколико до тога дође, да родитељ може да има неку сигурност и примања док не пожели да се врати на тржиште рада“, рекла је она за К1 телевизију.
На питање ко може и на који начин да упути примедбу или да сугестију на предлог овог закона, Ђурђевић Стаменковски је рекла да ће се следеће недеље организовати два округла стола – у Београду и Суботици, где могу да се јаве удружења са одређеним примедбама, сугестијама, да поставе питања, како би Нацрт закона био што квалитетнији.
Истакла је да и мимо тих округлих столова може да се пише Министарству, с обзиром на то да постоје формулари преко којих се упућују примедбе или предлози и додала да је Министарство већ почело да добија предлоге или идеје, као и подршке.
„Када смо расписали јавни позив за формирање радне групе позвали смо све, критеријуми су били да је реч о удружењима која нису тазе формирана већ да имају неколико година стажа јер смо желели да покажемо да уважавамо континуитет у раду. Тада су се јавила сва удружења која у том тренутку желела формално да учествују у радној групи. Сва удружења која су испунила минимум услова који су прописани, односно формирана су у предвиђеном року, су могли да учествују“, навела је она и додала да овај закон први пут институционализује статус родитеља неговатеља.
Министарка је нагласила да је 16 удружења учествовало у радној групи, што представља највећу радну групу која је третирала један нацрт закона, што је незапамћен случај, и додала да су ту били представници родитеља деце са најтежом ретком болешћу, родитељи деце дистрофичара, родитељи деце са аутизмом, са Дауновим синдромом.
„Сви они су стали иза ове верзије Нацрта закона родитељ-неговатељ уз своје сугестије и предлоге“, истакла је она и додала да када се нешто први пут конституише неопходно је да сви направе одређене компромисе.
Одговарајући на питање на чију иницијативу се пише закон, Ђурђевић Стаменковски је рекла да се закон прави на иницијативу родитеља зато што су они суочени са великим проблемима, с обзиром на то да је њихова брига о детету често захтевнија од било ког радног ангажмана, због чега долазе у ситуацију да немају здравствено осигурање и примања.
„Овим законом ће они то имати. Ми смо и до сада по Закону о социјалној заштити имали предвиђену могућност да родитељ који негује дете 15 година, када наврши 65 година он може да стекне право на минималну пензију. Сада доносимо могућност да се сваког месеца уплаћују порези и доприноси, сваки родитељ неговатељ који је незапослен и коме је једина брига старање о детету ће имати финансијску накнаду 65.000 динара плус уплату пореза и доприноса“, указала је она.
Министарка је рекла да ће овај закон родитељима неговатељима пружити једну врсту извесности за време које долази и истакла да поред финансијске накнаде коју родитељ добија, његово дете је корисник и увећаног додатка за туђу негу и помоћ у износу од 41.000 динара.
Ђурђевић Стаменковски је рекла да Министарство није одлучивало о накнади на основу имовине, имајући у виду да ће и имућни родитељи-неговатељи остварити право на додатак.
Према њеним речима, када нека породица нема довољно примања и живи на рубу егзистенције, она се може користити и социјалном помоћи, невезано од онога што доноси статус родитељ-неговатељ.
„Родитељи-неговатељи нису категорија о којој бринемо због њиховог сиромаштва, већ због ситуације и околности у којима су се нашли, где су они радно способни људи али су спречени из одређених разлога да раде. Њихово дете је корисник увећаног додатка за туђу негу и помоћ у износу од 41.000 динара, тај индекс се усклађује два пута годишње са индексом потрошње. Добијаће и једно друго, у њихов буџет ће се слити преко 100.000 динара сваког месеца“, навела је она и додала да у овом тренутку има око 13.000 родитеља који могу да добију ово право.
Министарка је рекла да је износ од 65.000 динара више од онога што је данас минималац у Србији и додала да је кроз разговоре са представницима радне групе тај износ предложен у овом тренутку као оптималан и реалан и нешто са чим држава може да се носи.
„Ми смо овим постигли један кључни корак, он не може да се опиште цифрама, ми смо њима дали статус фактора у друштву са аспекта институционалног признања. Сутра када буде закон о социјалној заштити, раду, они ће бити фактор који ће учествовати у свакој дискусији. Можда ће они сутра изнети предлог и рећи хоћу да радим четири сата код послодавца, дајте да то дефинишемо законом о раду. Овај закон је пре свега намењен онима који се старају о деци 24 часа“, навела је она.
Напоменула је да би се, су иста права и исти услови примењени и запосленим и незапосленим родитељима, незапослени родитељи осетили дискриминисаним јер су дата иста права и онима који раде.
Министарка сматра да је важно када се буде дошло до разговора о закону о раду да се размотри и положај родитеља који се старају о деци а који су радно ангажовани зато што ће се на тај начин створити флексибилно радно законодавство намењено њима.
Ђурђевић Стаменковски је додала да очекује да ће сви посланици по овом питању бити солидарни, без обзира на политичке разлике.
Говорећи о јавној расправи о изменама и допунама Породичног закона која се данас завршава, Ђурђевић Стаменковски је рекла да осетљива материја као што је Породични закон налаже да се врло мудро, паметно и стрпљиво одмери свака реч, с обзиром на то да живимо у временим када се „испод жита“ потурају дефиниције које могу да отворе врата за концепт родитељ 1 родитељ 2.
„Када сам била министар за бригу о породици сматрала сам да оно што ме је сачекало задире у дефиницију породице, мења њену суштину, поиграва се са њом и врши се један експеримент над породицом, а ја у томе никада нисам желела да учествујем. Увек ћу бити рампа свим предлозима које иду у том правцу“, рекла је она.
Када је реч о предлозима измена и допуна Породичног закона, Ђурђевић Стаменковски је истакла да је Министарство за рад, запошљвање, борачка и социјална питања припремило мишљење, примедбе и молбе које ће бити предате Министарству за бригу о породици, јер су ова министарства уско повезана.
Како је навела, иако је ова верзија предлога измена и допуна Породичног закона и она која њу сачекала када је била мимнистарка за бригу о породици радикално еволуирала, и даље постоји простор да се заштитимо и у овој новој верзији од отварања врата за неку врсту дилеме.
„Ово још увек није закон, јавна расправа и служи за консултације са другим органима да се уобличи верзија, да онда када она буде у Скупштини можемо о њој да полемишемо. Направљена је велика разлика у односу на претходну верзију, срочена је дефиниција породице која је остављала простор да ви уопште не знате шта је породица, а сада тога нема, што је важно. Сматрам да постоје термини на којима треба још додатно да се поради да бисмо се заштитили“, рекла је Ђурђевић Стаменковски.
Фото: Танјуг видео
