Пре 22 године догодио се талас организованог терора, погром над Србима широм АП Косово и Метохија, у коме је убијено 16 Срба, стотине повређено, протерано више од 4.000, демолирано или уништено више од 1 000 објеката, кућа, цркава, манастира, укључујући 18 споменика културе.
Ерупција насиља Албанаца над Србима, догодила се 17. и 18. марта 2004. године, а те дане, најтеже за Србе после масовног изгона и терора 1999. године, један званичник КФОР-а описао је као „Кристалну ноћ“.
Организовани талас терора над Србима започео је медијском кампањом која је приказивала како су албански дечаци страдали у Ибру, наводно кривицом Срба. Потпуно лажна медијска конструкција послужила је као изговор за терор над Србима, њиховом имовином и светињама.
Погром је вероватно био мотивисан и чињеницом да се током претходне 2003. догодио извесни, ма колико скроман, повратак Срба изгнаних или избеглих 1999. током или одмах по окончању ратних дејстава, агресије НАТО на Србију, односно СРЈ, када је у присуству међународних војних снага, приближно четврт милиона Срба и других неалбанаца изгнано или избегло.
Током насиља на КиМ 17. и 18. марта 2004. убијено је 27 особа, међу њима 16 Срба, док је 11 Албанаца живот изгубило у обрачуну с припадницима међународних снага безбедности.
Дан уочи утапања дечака у Ибру, 15. марта 2004, у Чаглавици је из аутомобила у покрету, рањен осамнаестогодишак Јовица Ивић.
Потом, 16. марта, друштва ветерана такозване ОВК организовала су протестна окупљања, на којима се појавило око 18.000 лица, због привођења појединих ратних заповедника косметских Албанаца, осумњичених за ратне злочине.
Те вечери, у касним ноћним сатима, медији у Приштини јавили су да су се тројица албанских дечака, старости 8, 11 и 12 година, утопила у Ибру, у селу Чабра, недалеко од Зубиног Потока.
Како је тада јављено, дечаци су бежали пред српским нападачима, што је била потпуна лаж.
Нирај Синг, портпарол полиције односно представник снага ОУН, нагласио је тим поводом да нема потврде да су Срби одговорни за утапање албанских дечака, разјаснивши да је дечак, наводни сведок, био под притиском новинара Албанаца који су га усмеравали шта да говори.
Шта више, његова верзија суштински се разликовала оног што су други сведоци тврдили.
Уследила је ерупција етнички и верски мотивисаног насиља над Србима широм Косова и Метохије, а масовна окупљања Албанаца била су усмерена на насилне акције против Срба, њихових домова, светиња и споменика.
Хиљаде локалних Албанаца прешавши мост на Ибру пут северног дела Косовске Митровице, око поднева, 17. марта напало је тамошње Србе. Уследила је пуцњава. У граду су били видни Албанци са аутоматским оружјем.
Припадници међународних снага безбедности употребили су сузавац и шок бомбе.
Уследиле су информације да је седам особа погинуло, четири Албанца и троје Срба, а више од 200 је рањено у Косовској Митровици. Потврђено је да су Срби убијени снајпеским оружјем из јужног дела града. Повређено је и 11 француских припадника КФОР-а.
Погром је био организован у виду истовремених напади на Србе у низу места широм Косова и Метохије, у Липљану, Обилићу, Зубином Потоку, Лапљем селу, Чаглавици.
Према проценама, више од 50.000 Албанаца учествовало је у погрому 17. марта.
Чак 12.000 Албанаца напало је Србе у Чаглавици, јужном предграђу Приштине, негде после 13.00 часова. Снајпером је у том месту рањено десет особа српске националности, а српске куће су паљене.
Припадници КФОР из Шведске, Норвешке и Финске, који су држали тај сектор, интервенисали су против насилника, при чему су имали 16 повређених. Затим, у поподневним сатима припадници КФОР и УНМИК, евакуисали су Србе из Чаглавице и других села у том појасу.
Срби у Приштини, малобројни преостали у насељу „Ју програм“ такође су нападнути. Станови су блокирани, приземље запаљено, на Србе је пуцано, нападани су хладним оружјем. Скандирано је терористичкој тзв ОВК и отворено позивано на убијање Срба.
Припадници КФОР, углавном ирска формација, након вишечасовне интервенције, такође су евакуисали тамошње Србе. Хулигани су се потом усмерили на локалну цркву Христа Спаса, коју су демолирали и запалили.
Напади на цркве и манастире посебно су били интензивни током вечери. Запаљена је Богородица Љевишка у Призрену, Богословија и Саборна црква Светог Георгија у том граду. Уништени су Манастир Светих Архангела и Црква Светог Спаса. Обе српске цркве у Косову Пољу су запаљене.
У Липљану, четири особе српске националности су убијене, а куће Срба су масовно паљене. Нападнути су и они који су покушали да се склоне у локалну цркву. Припаданци КФОР-а настојали су да евакуишу малобројне локалне Србе.
Слично се догађало широм АП Косово и Метохија, бруталан погром.
Све српске куће у селу Свињаре код Вучитрна, спаљене су.
У Пећи је нападнута и канцеларија УН, као и куће Срба повратника у насељу Бело Поље.
Можда најдраматичнија била је ситуација у Призрену. Српске куће и црквени објекти нападнути су, укључујући Богословију Светих Ћирила и Методија, задужбину Симе Игуманова, која је запаљена, при чему је једна особа је погинула а други су премлаћени.
У Призрену је током погрома марта 2004. уништено, демолирано, спаљено, 56 српских кућа и пет цркава, међу њима и Богородица Љевишка, са непроцењивим културним и историјским наслеђем, Црква Светог Спаса, Црква Светог Георгија, храмови посвећени Светом Киријаку и Светом Николи, као и манастир Светих Архангела код Призрена.
Притом, све време погрома, тамошње снаге КФОР, састављене од Немаца, нису реаговале.
Портпарол УНМИК, Дерек Чепел, током вечери изјавио је да је насиље на Косову било унапред планирано. Нагласио је такође да су оптужбе да су албански дечаци у Ибру у селу Чабра страдали бежећи од Срба, што је био изговор за погром над Србима, лаж.
Погром над Србима Косова и Метохије настављен је и током сутрашњег дана, 18. марта.
Тог поподнева објављено је да је главнокомандујући Јужног крила НАТО, адмирал Грегори Џонсон, преузео команду над КФОР-ом, као и да се размештају додатне снаге.
Погроми, напади, паљевине, пљачке настављени су у Урошевцу, Племетини, Угљарима, Косовској Митровици. Јављено је да у месту Облић, северозападно од Приштине, више нема Срба.
Током вечери запаљене су цркве Светог Саве у Косовској Митровици и црква Светог Николе у Приштини, а албански екстремисти бацили су бомбе на станице полиције у Липљану и Обилићу.
Монахиње манастира Девич екауисали су дански припадници КФОР, пошто је око 1.000 наоружаних Албанаца окружило манастир који је опљачкан, демолиран и запаљен.
Исте вечери, око 22.00, Грегори Џонсон, заповедник Јужног крила НАТО-а, изјавио је да насиље које не престаје на Косову, указује на постојање организованог обрасца, да би сутрадан нагласио да је масовно насиље на Косову и Метхији „етничко чишћење“.
Дерек Чепел, представник УНМИК, увече, 19. марта, саопштио је да је у сукобу на Космету, током претходна два дана, погинуло 28, а повређено више од 600 лица.
У понедељак 22. марта, у вечерњим сатима, Дерек Чепел објављује да су због разних кривичних дела, подметање пожара, пљачке, убистава и другог, ухапшена 163 лица. По његовим проценама, 51.000 особа учествовала је у 33 појединачна догађаја.
Током погрома порушено је, колико се зна, 935 српских кућа и запаљено 35 верских објеката, укључујући 18 споменика културе, међу којима и древна црква Богородице Љевишке, са почетка 14. века. Прва литургија у њој служена је тек шест година потом.
Епархија рашко призренска СПЦ, навела је априла 2004, да је укупан број уништених црквених објекта током погрома марта 2004. приближно стотину. Уништене су бројне светиње, фреске, иконе, црквене реликвије, при чему је начињен ненадокнадив губитак за културно наслеђе не само Срба.
Повређено је на десетине припадника међународних снага који су се сукобили с локалним албанским екстремистима штитећи нападнуте, њихове домове, имовину, светиње и споменике.
Међународни судски систем на АП Косово и Метохија процесуираће у потоњем периоду седам случајева уништавања цркава, а 67 особа је осуђено.
Поједина међунарона тела осудила су погроме над Србима марта 2004. Тако је Савет безбедности ОУН осудио погром албанских екстремиста над Србима 17. и 18. марта 2004. на Косову и Метохији. Слично је учинио и званични Брисел, односно ЕУ, као и представници више земаља.
Фото: RTS Youtube printscreen
