Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Драган Гламочић изјавио је данас да је Србија 13. извозник чипса у свету, што представља значајан резултат за земљу наше величине и показује да постоји велики потенцијал за даљи развој производње и прераде кромпира.
Како се наводи у саопштењу, Гламочић је током разговора са представницима Удружења за кромпир Србије у Лучанима рекао да је кромпир једна од најважнијих култура у исхрани становништва Србије, а да се производња у великој мери заснива на породичним пољопривредним газдинствима.
„Моравички округ један је од најзначајнијих региона за производњу кромпира у Србији. За истим столом данас су седели произвођачи кромпира, прерађивачи и представници ресорног министарства. То је најбољи пример како кроз партнерски дијалог државе и пољопривреде можемо успешно да тражимо решења и одговоре на питања како да унапредимо домаћу производњу, сачувамо наш сортимент и превазиђемо све изазове на тржишту“, рекао је Гламочић.
Он је поручио и да ће држава наставити да подстиче развој пољопривреде у Моравичком округу, како би људи остали на селу и сваки вредан домаћин имао сигурну подршку.
Гламичић је указао и на проблем увоза јефтинијег кромпира из појединих европских земаља, који се појављује на тржишту по дампинг ценама и додатно отежава положај домаћих произвођача.
Министар је навео и да су на састанку са представницима Удружења за кромпир Србије договорени конкретни кораци у правцу дугорочне сарадње, а све са циљем јачања производње и прераде кромпира у Србији.
У саопштењу се додаје да је током разговора истакнута и потреба за већом подршком научно-истраживачких институција у праћењу савремених изазова у производњи кромпира, посебно када је реч о појави болести и штеточина, а размотрене су и могућности да Центар за кромпир, чије је седиште у Гучи, поново добије значајнију улогу.
Потпредседник Извршног одбора Удружења за кромпир Србије Живко Бугарчић рекао је да се произвођачи већ скоро две деценије суочавају са падом производње, при чему један од највећих изазова представља то што је узгој кромпира у појединим европским земљама јефтинији, па је зато како је нагласио важно пронаћи начине да домаћа производња остане конкурентна и одржива.
Он је навео да је на састанку размотрено и питање подстицаја, са циљем да кромпир у јесењој расподели средстава буде укључен као повртарска култура.
Представници Министарства пољопривреде и Удружења за кромпир Србије сагласили су се да је за дугорочну стабилност производње кромпира у Србији неопходна ближа сарадња произвођача, прерађивача, струке и државе.
Подсећа се и да Удружење за кромпир Србије представља једно од најзначајнијих струковних удружења, које окупља и произвођаче и прерађиваче семенског, конзумног и индустријског кромпира, као и стручњаке, што га чини једним од кључних партнера државе у развоју ове производње и бољем позиционирању домаћег кромпира на тржишту.
Фото: Министарство пољопривреде
