Сезонски послови током године привлаче велики број људи који траже додатни или привремени извор зараде, било да је реч о раду у туризму, пољопривреди или услужним делатностима.
Потражња за радницима обично расте у периодима појачаног обима посла, а понуда варира од лакших до физички захтевнијих ангажмана, уз различите услове и висину зараде.
Милош Турински из Инфостуда истиче да су сезонски послови сваке године међу првим сигналима да се тржиште рада покреће пред летњу сезону.
„Искусни радници обично већ током зиме планирају где ће радити, јер знају да се најбољи послови и услови договарају раније. При избору сезонског посла кандидати данас највише обраћају пажњу на висину зараде, обезбеђен смештај и храну, радно време, али и репутацију послодавца“, навео је он.
Према његовим речима, сезонски рад је најзаступљенији у секторима у којима постоји нагли раст обима посла током одређеног дела године.
„То су пре свега туризам и угоститељство, пољопривреда, грађевинарство, логистика и трговина. Сезонски радници могу бити студенти, млади без радног искуства, али и људи који већ имају посао па желе додатну зараду током неколико месеци“, објаснио је Турински.
Када је реч о летњој сезони, како каже, највећа потражња традиционално долази из угоститељства.
„Према подацима Инфостуда из претходне године, конобари су могли да зараде између 1.000 и 1.500 евра месечно, бармени од 1.100 до 1.600 евра, док су рецепционери имали плате од 1.000 до 1.400 евра. Посебно су цењени посластичари, чије се зараде крећу од 1.200 до 1.600 евра. Највеће зараде у сезони очекују се у кухињи. Плате кувара кретале су се између 1.800 и 2.500 евра, док су шефови кухиња могли да зараде и до 3.000 евра месечно. Роштиљ мајстори зарађивали су између 1.400 и 1.900 евра, пица мајстори од 1.900 до 2.500 евра, док су помоћни кувари имали зараде од 1.400 до 1.800 евра. Помоћни радници у кухињи могли су да рачунају на плате од 900 до 1.400 евра. У хотелијерству је такође присутна велика потражња за радницима. Плате собара и собарица кретале су се између 900 и 1.400 евра, док су хотелски фотографи могли да зараде од 1.000 па и до 3.000 евра месечно, у зависности од искуства и броја ангажмана“, рекао је он.
Напоменуо је да ови послови често нуде додатне бенефите попут обезбеђеног смештаја и исхране, што запосленима омогућава да већи део зараде сачувају.
„Подаци Инфостуда показују и да се кандидати најчешће пријављују за позиције рецепционера, собарица и помоћних радника у кухињи, док најмање пријава стиже за квалификованије послове попут кувара, посластичара, роштиљ мајстора и пизза мајстора. Управо то потврђује дугогодишњи проблем недостатка стручне радне снаге у угоститељству и хотелијерству, који је присутан широм региона. За студенте су сезонски послови често прилика да стекну прво радно искуство и додатну зараду. Најчешће раде као конобари, продавци, промотери или аниматори“, закључио је Турински.
У Хрватској је регрутација сезонских радника увелико почела, а огласи за посао појављују се на друштвеним мрежама и платформама за запошљавање. На сајту Хрватски завод за запошљавање у категорији „Угоститељство и радници у туризму“ тренутно је активно више од две хиљаде огласа, што показује да потражња за радном снагом расте како се приближава туристичка сезона.
Послодавци траже домаће и стране раднике, као и студенте, а понуда сезонских послова обухвата различите делатности – од рада у угоститељству до баштованства. Ипак, кандидати често истичу да огласи не садрже потпуне информације о заради, што код дела радника изазива неповерење.
Минимална студентска сатница у Хрватска за 2026. годину износи око 6,56 евра. Најчешће понуде за сезонски раднике у угоститељству крећу се између тог износа и девет евра по сату, док помоћни кувари могу зарадити око осам евра по сату, уз додатне погодности попут смештаја и оброка.
У туристичком региону Истра поједини водичи туристичких излета могу остварити и до 12,5 евра по сату, што представља једну од највиших сатница у сезонском сектору.
Један од проблема који кандидати често истичу јесте пракса послодаваца да у огласима користе формулације попут „плата по договору“ или „конкурентна зарада“. Због тога се део радника ни не пријављује на конкурсе.
Како би се повећала транспарентност, Европска унија је усвојила директиву која предвиђа обавезно објављивање плата у огласима. Хрватска би ову обавезу требало да примени најкасније до 7. јуна 2026. године, а послодавци ће убудуће морати да наведу плату или њен распон већ приликом објаве огласа.
Све више радника разматра сезонско запослење изван региона, где су зараде знатно веће. У покрајини Ворарлберг у Аустрија за посао конобара нуде се плате између 2.000 и 2.200 евра месечно уз обезбеђен смештај.
Сличне понуде постоје и у покрајини Тирол, али уз услов познавања немачког језика. Интересовање постоји и за рад у Немачка, где сатнице за послове чишћења у Минхен достижу око 14 евра нето, док достављачи у компанији ДХЛ могу зарадити и више од 16 евра по сату.
Анализе које је објавио DW показују да се у немачком сектору услуга и логистике релативно лако налазе боље плаћени сезонски послови.
На платформама за запошљавање, попут Радник.ме, најчешће се нуде позиције конобара, помоћних кувара, рецепционера и собарица, често уз обезбеђен смештај и оброке. Иако се зараде разликују у зависности од радног места и искуства, сезонски рад остаје важан сегмент тржишта рада, посебно у приморским туристичким градовима током летњих месеци.
bizportal.rs/novosadska.tv
Foto: Pexels/unsplash.com
