Председница Центра за спољну политику и некадашња амбасадорка Србије у Великој Британији Александра Јоксимовић изјавила је данас да Европа у овом тренутку озбиљно стрепи од питања тероризма и питања мигрантске кризе која готово да „куца на врата“ због сукоба САД и Ирана.
Јоксимовићева је за Танјуг рекла да су сем Шпаније, остале европске чланице много обазривије по питању овог сукоба и супротстављања Америци, зато што свако ко покушава да са Трампом остане у пристојним односима имајући у виду даљи развој ситуације у Украјини који није разрешен, а који је за ЕУ од изузетног значаја.
„Велике критике је претрпео Кир Стармер зато што се није без питања ставио на располагање САД. Он има историјске проблеме с овом темом, знамо да је интервенција у Ираку 2003. озбиљно угрозила кредибилитет Блерове владе који је тада покушао да легитимност тадашњих потеза пронађе у некаквим обавештајним подацима за које се испоставило да нису постојали. Оног тренутка када је могао Стармер је ускочио са тезом да ће учествовати у одбрамбеним дејтсвима, не офанзивним“, навела је она.
Јоксимовићева је зјавила да колико год да постоји дебата унутар Европе да ли је америчка операција у Ирану кршење међународног права или не, суштинске земље ЕУ су реаговале тако да покушају да задрже фокус на Украјини и да се нађу Трампу у оквиру интервенције у Ирану.
Коментаришући ћутање Високе представнице ЕУ за спољну политику и безбедност Каје Калас и бриселске администрације на питање легалности удара на Иран, Јоксимовићева је рекла да је за ЕУ у овом тренутку од изузетног значаја да не улази у даље сукобе са Трампом имајући у виду наставак разговора и мировних преговора у Украјини.
Како је навела, иако је тема Украјине потпуно сишла са медијског фокуса, то не значи да се рат у Украјини не наставља и да ратна дејства подједнако трају као што је то било и до сада.
На питање може ли европска економија преживети још један дуготрајни енергетски шок ако се сукоб у Персијском заливу распламса, Јоксимовићева је истакла да последице сукоба Ирана и САД нису само проблем ЕУ, већ да је то глобални проблем зато што цене енергената скачу свуда.
„То неће бити кључни проблем само за ЕУ. Поставља се питање и на који начин су предвођени претходном кризом, почели да се редефинишу и да траже друге изворе. Неки су приступили изградњом нових извора енергије, па тако их понекад и мимоиђу велики удари, али када говоримо о енергетици постоје тумачења да је читава интервенција кренула због чињенице да се из Ирана највише Кина снабдева енергентима“, изјавила је она.
