„Комарци убадају без пардона, чак и преко гардеробе. Један ме је убо за стопало, и то преко чарапа! Шта ли ће да буде на лето, ако их већ сада има?! Не памтим да су се комарци појављивали овако рано. Тек је почетак марта, а већ сам избројао неколико убода!“, само су неке од изјава Београђана са којима је „Блиц“ разговарао. Откуд комарци већ сада и да ли нам прети најезда?
Иако календарски зима још траје комараца има, а професорка докторка Александра Игњатовић Ћупина, руководилац Центра и Лабораторије за медицинску и ветеринарску ентомологију Пољопривредног факултета у Новом Саду за „Блиц“ је објаснила зашто их сада има.
Кућни комарци презимљавају као одрасле јединке, обично у подрумима зграда, шупама или дупљама дрвећа где је температура довољно висока.
– Током зиме комарци углавном нису активни јер немају способност регулације телесне температуре и улазе у период мировања, такозване зимске дијапаузе (стадијум потпуног мировања у развоју неке биљне или животињске врсте). Међутим, кућни комарци презимљавају као одрасле јединке, обично у подрумима зграда, шупама или дупљама дрвећа где је температура довољно висока. Када дневна температура пређе око 10 степени, они се активирају и могу да лете чак и зими, улазећи у станове и боду људе – објашњава она за „Блиц“.
Како је објаснила, у Србији постоји преко 50 врста комараца, од којих су неки активни и током зимских месеци. Посебну пажњу изазивају кућни, али и азијски тиграсти комарац, који могу бити преносиоци опасних заразне болести.
– Кућни комарац је један од главних преносиоца вируса Западног Нила, док азијски тиграсти комарац може потенцијално преносити и друге болести попут денге и чикунгуње. Комарци могу пренети и разне врсте срчаног црва који могу бити фатални код паса, али могуће је да буде инфициран и човек, иако не фатално – каже Игњатовић Ћупина.
– Поред кућних и азијских тиграстих, ту су још две велике групе комараца – речни и маларични. Речни комарци углавном не преносе патогене. Комарци ипак могу да пренесу Тахина вирус (ТАХВ) који узрокује симптоме сличне грипу, попут повишене температуре, главобоље и болова у мишићима – објашњава она за „Блиц“, и додаје:
– Проблем са речним комарцима је у њиховој масовности. Али, речни комарци се појављују само у периодима након високих водостаја река, као што су Дунав, Сава, Тиса. Дешава се да се након плављења река они масовно јављају у ројевима. Без обзира што не преносе вирусе, речни комарци су ти који нас узнемиравају, убадају и зује. Они могу да прелете и неколико километара на дан, за недељу дана прелете и до 5 до 10 километара. И то су ти моменти када у парку не можете да седите ни два минута, јер ће вас ројеви комараца појести, односно бости.
Иако многи мисле да сваки комарац који пролети представља опасност, истина је да не убадају сви.
Кућни комарац је један од главних преносиоца вируса Западног Нила, док азијски тиграсти комарац може потенцијално преносити и друге болести попут денге и чикунгуње.
Кућни комарац је један од главних преносиоца вируса Западног Нила, док азијски тиграсти комарац може потенцијално преносити и друге болести попут денге и чикунгуње.
– Женке комараца хране се крвљу да би произвеле јаја, а њихова активност зависи од температуре и доступности воде за развој ларви. Азијски тиграсти комарац, инвазивна врста пореклом из Азије, присутан је у Србији од 2018. године и активан је углавном од маја до септембра. Ова врста је агресивнија и боду дању, за разлику од кућних комараца који су активни ноћу – појаснила је за „Блиц“ Игњатовић Ћупина.
Питање које грађане највише брине јесте да ли ће лето донети масовну појаву комараца.
– Свака сезона је другачија и зависи од временских услова. Глобално загревање може допринети бржем развоју и већем броју генерација комараца. Кућни комарци су добро прилагођени нашем поднебљу и обично се њихова популација повећава од краја априла до августа. Азијски тиграсти комарац креће нешто касније, углавном од маја или јуна, и активан је током лета. Важно је пратити временске прогнозе и предузимати мере превенције на време – наводи она за „Блиц“.
Како је објаснила, захваљујући систему раног упозоравања и континуираној сарадњи стручњака, могуће је правовремено реаговати на појаву заражених комараца и смањити ризик од ширења болести.
– Глобално загревање свакако утиче на продужење сезоне комараца и повећање њиховог броја, што захтева додатну пажњу и превентивне мере сваке године. Ми пратимо популацију комараца и узимамо узорке са више локација, посебно у Војводини, где се анализирају на присуство вируса Западног Нила. Када се пронађу позитивни узорци, локалне службе могу одмах да појачају мере сузбијања. Такође пратимо и оболевање код људи и животиња, што помаже у правовременом реаговању – указала је.
Игњатовић Ћупина је у разговору за „Блиц“ објаснила и на који начин се све можемо заштити од комараца, и како можемо да предупредимо да нам се комарци не јављају у нашем дому.
– Важно је напоменути да против свих вируса, па тако и оних које преносе комарци нема лека, па је превенција кључна. Први степен превенције је спречавање развоја ларви комараца које се развијају у води, најчешће у запушеним олуцима, бурадима у којима се скупља кишница, подлошцима испод саксија и другим местима где вода стоји дуже време. У топлијем делу године развој траје око недељу до десет дана, док због нижих температура зими тај процес може трајати дуже – рекла је она и дода:
– Превенција укључује постављање мрежа на прозоре, одржавање хигијене у двориштима, покривање буради за кишницу и редовно пражњење посуда са стајаћом водом. Такође је важна сарадња локалних власти, стручњака и грађана у сузбијању комараца и праћењу појаве болести. Ипак, у случају убода комарца, препоручује се коришћење репелента, ношење одеће светлијих боја и избегавање боравка на местима са великим бројем комараца. Уколико се појаве симптоми болести након убода, треба се обратити лекару – закључила је она у разговору за „Блиц“.
blic.rs/novosadska.tv
Foto: unsplash.com
