Не једу кувано, слабо се крећу, а прекомерна тежина у тако раном узрасту може утицати на рад срца, дисање, кичму, моторичке способности, а касније и на појаву дијабетеса
Трогодишњаци у Србији све чешће имају и по 26 килограма, иако је просечна тежина за тај узраст између 10 и 15 килограма, што указује на озбиљне последице нездраве исхране и недостатка физичке активности!
Деца од три и четири године достижу прекомерну тежину која је пре неколико година била типична за школски узраст. Многа деца чак толико нису вагала ни када су полазила у први разред. Рецимо, пре 10 година су првачићи тежили између 15 и 25 килограма, а данас није реткост да прваци имају 35, па чак и 40 килограма.
Прекомерна тежина у тако раном узрасту може утицати на рад срца, дисање, кичму, моторичке способности, а дугорочно може да повећа и ризик од дијабетеса и других здравствених проблема.
Ови малишани, према речима педијатра др Саша Милићевића, имају лошу исхрану, тачније не једу кувану храну, већ углавном ону из ресторана брзе хране. Поред тога, тешко их је одвојити од екрана и анимирати.
– Последњих година примећен је пораст малишана који већ са три године имају килажу коју имају деца при поласку у први разред. Долазе таква деца и код мене, увек упозорим родитеље да морају озбиљно тиме да се позабаве док не буде касно. Деца морају да једу здраву храну, а они то морају да контролишу. Упућујем их код дечјих нутрициониста, јер то је веома захтеван посао с обзиром на то да се не смеју укинути важне намирнице. Просечна тежина за тај узраст је између 10 и 15 килограма, а све више њих има преко 20 килограма – напомиње за Курир педијатар.
Најпре се код такве деце мора проверити да ли у основи постоји нека болест која може да узрокује гојазност, али то је, према његовим речима, врло ретко.
– Деца су углавном гојазна због лоше исхране и мањка физичке активности. Ако је у основи нека болест, то се брзо открије, али у већини случајева гојазност буде узрок неких других болести. Родитељи, нажалост, не схватају да је гојазност болест, а не поремећај. Знате шта ми кажу? „Ја сам био гојазан, па сам се оженио!“ Дакле, они не схватају озбиљно да то може изазвати бројне здравствене тегобе код деце.
Некада је гојазност код деце била ретка, а сада је све чешћа, чак има и гојазних беба.
– Беба колико год да сиса, не може да буде гојазна од мајчиног млека, већ уколико се даје вештачка формула у великим количинама. Ми педијатри то примећујемо, има више гојазне деце него раније, то је евидентно. Та деца су успоренија, тешко трче, када трче, тару им се бутине и настане иритација, имају психолошке проблеме, повлаче се у себе и још више једу. Друго, та деца се више замарају и то је оптерећење за кардиоваскуларни систем и срце, отежано дишу. То не сме да се занемари – наводи др Милићевић и додаје:
– Тој деци је крива кичма, спусти се свод стопала, код њих су чести равни табани, неједнака висина рамена. Код њих стално мора да се проверава ниво шећера у крви да не би дошли у предијабетично стање, посебно ако родитељи имају дијабетес. Треба их усмерити на пливање или фолклор. Нису крива деца, већ родитељи, они мисле дете ће се извући до пубертета.
На гојазност, поред генетике, утиче неквалитетна исхрана, уношење шећера, конзумирање газираних напитака и недовољна физичка активност.
Психолог Јелена Манојловић напомиње да се данашња деца све мање играју напољу, те да се све своди на онлајн играње.
– Родитељи пуно раде, дају телефон детету у руке и сматрају да су их тиме заокупирали. Нема више ни традиционалних ручкова и вечера, него се једу помфрит и пилећи нагетсти, а деца наравно воле сву ту прерађену храну. У суштини, начин како се хранимо се формира управо у тим годинама, када треба да једу што више поврћа и зелениша, али лакше је наручити и појести пљескавицу. Ту постоји гомила проблема које ће деца осетити тек касније, почевши од урушеног самопоуздања, здравља и осталог – навела је она за Курир.
kurir.rs/novosadska.tv
Foto: Pexels
