Биохемичарка и добитница Нобелове награде за медицину 2023. Каталин Карико изјавила је да је свет на прагу да направи вакцину против рака, аутоимуних, а могуће и многих других болести.
Карико је истакла да уколико се пређе тај праг, могла би да почне нова историја човечанства јер су поменуте болести неизлечиве од постанка човека и сваке године однесу милионе живота широм планете.
Биохемичарка Каталин Карико и Дру Вајсман добили су „Нобела“ за дугогодишњи научноистраживачки рад, који је допринео развоју мРНА технологије, која је најпре послужила да се експресно направе ковид вакцине.
Карико је коментаришући то што је било великих противника ковид вакцина и да се њихова ефикасност доводила у питање, као и чињеницу да је регистровано како могу да узрокују упалу срчаног мишића и тромбозу, казала да то нема везе са мРНА.
„Чак и пре 100 година било је пријављивано да неке вакцине имају нежељена дејства. На пример, када је почела да се примењује вакцина против дифтерије регистровано је да може да узрокује појаву менструације код девојчица, а било је случајева и пријаве психичких сметњи. Дакле, ти нежељени ефекти нису карактеристични за ковид вакцине, већ су они последица индивидуалне реакције имунитета“, рекла је она у интервију за „Новости“.
Како је навела, пре ковид вакцина, шира јавност се није у великој мери интересовала за нежељене ефекте имунизације, јер се вакцине пре пандемије никада нису примењивале тако масовно на глобалном нивоу и у тако кратко време.
„Зато је битно да нагласим да вакцине имају много већу добробит за човечанство него што наносе штету. мРНА, само преноси ‘глас’ како тело да ‘прочита’ и направи конкретан молекул вируса или неког другог поремећаја у организму који ће имуни систем да препозна и научи од њега да се одбрани или га елиминише“, рекла је Карико.
Она је говорећи о томе зашто се као биохемичар заинтересовали управо за проучавање РНА, односно део овог ланца мРНА казала да је то било спонтано, објашњавајући да је као постидпломац живела у Мађарској и да је тада прихватила понуду професора Универзитета у Сегедину који је водио одељење за рибонуклеинску киселину да одбрани докторску тезу из те области, иако се она бавила липидима (мастима).
„Пристала сам и прихватила прилику да радим. Било је спонтано, не бих могла да кажем да сам то изабрала или имала неку визију. Када сам се 1985. иселила у Америку и запослила на Универзитету Пенсилванија, почела сам да се бавим искључиво мРНА“, казала је биохемичарка.
Према њеним речима, оно што је пресудило било да се определи за биохемију је то што је рођена у једном малом месту у централној Мађарској и да је од раног детињства била задивљена природом наглашавајући и да је још у основној школи била најбоља из биологије и то је одредило њен даљи пут.
„У моје време систем образовања у Мађарској је био добар. Свако ко је хтео да учи могао је, а ја сам то користила. И сада сам захвална свим својим наставницима, професорима и менторима уз које сам сазревала и који су ме увели у свет науке“, рекла је Карико.
Нагласила је и да је од својих родитеља није само научила како се праве кобасице, већ и да је тежак рад саставни део живота.
„Читала сам и књиге и из њих сам научила како је носити се са стресом и да је битно да се фокусирам на оно што желим и да истовремено занемарим сву буку, оспоравање, неуважавање. кад научиш шта је оно што би сам требало да радиш, а не да то очекујеш од других , можеш да постигнеш замишљено. Учила сам и из самих експеримената“, рекла је она.
Навела је и да није дозвољавала да јој други идређују правила и да јој говоре шта је од користи, а шта није.
Карико је нагласила и да јој је лајкмотив била и песма „Дијаманти и злато“ групе „Метро“, а чији су аутори Зоран и Душан Стевановић, Срби из Мађарске, која је била популарна када је она ишла у основну школу и да је ту песму истакла у својој књизи „Преломно откриће“.
„Тако да могу да кажем да имам посебне везе са Србијом. Песма говори о томе да би требало веровати у снове и не плашити се. ‘Много пута када су ме невоље савладавакле седела сам у мраку и слушала је. И ћерки сам је пуштала, када се жалила да нема више енергије да тренира. разговарала сам са ауторима да је преведу и направе српску варијанту и ону су то са одушевљењем прихватили“, навела је Карико.
