Под слоганом „Твоја нова прича“, синоћ је на Београдском сајму свечано отворен 68. Међународни београдски сајам књига, највећа и најзначајнија манифестација ове врсте у региону.
Свечаном отварању присуствовали су министар културе Србије Никола Селаковић, министарка културе Кипра Василики Касианиду, као и амбасадори Кипра, Ирана, Туниса, Палестине и Финске: Андреас Фотиу, Мохамад Садек Фазли, Имен Лажили Амари, Мохамед Ал Намура и Никлас Ландквист.
Међу присутнима су били бројни представници институција, дипломатског кора и књижевне заједнице.
Сајам је отворио историчар Чедомир Антић, истичући значај књиге и писане речи у очувању културног идентитета.
Антић је у говору подсетио на историјске и савремене изазове кроз које је српска култура пролазила и нагласио да је књига светлост у тмини и темељ идентитета човечанства.
„Само књига наша је традиција – место свега што имамо, па и политике. Ми смо народ чији су књиге гореле 1959, 1813, 1914, 1941, 1944, 1945, 1971, 1991, 1995, 1999, 2004. године, и ја се бојим да ставим тачку, да не урекнем нашу будућност за коју верујем да ће бити боља него прошлост“, поручио је Антић.
Он је нагласио да је природно што је Кипар – земља почасни гост, јер је са Србијом везује заједничка прошлост и судбина.
„У жељи да српски народ живи док је света и века, а са њиме наши ближњи пријатељи и они који можда мисле да то нису, али су део неопходне разноликости света, са надом да нас чекају боље, славније и плодније године у слободи проглашавам Сајам књига у Београду отвореним“, поручио је Антић.
У име Кипра, земље почасног госта, окупљенима се обратио нобеловац Кирјакос Хараламбидис.
Песник је нагласио да мала држава попут Кипра може имати снажан културни утицај захваљујући моћи језика и књижевности, те да овогодишњи сајам доноси наду да култура може учинити свет бољим местом.
„Језик је темељни елемент идентитета, нарочито за нас са Кипра, где је велики део наше отаџбине и даље окупиран, с трагичним последицама по карактер тог места, који се системски изобличава“, рекао је Хараламбидис.
Истакао је да, иако је тешко проценити колику снагу може имати отпор посредством речи, остаје дужност књижевника да изнова проналази начине да оживи и сачува језик, у складу са спољашњом и унутрашњом естетиком.
Закључио је да окупљање књижевника и читалаца на Сајму књига представља својеврсно бекство од свакодневице и потврду вере у снагу културе.
Сајам и ове године представља празник културе који окупља издаваче, писце и преводиоце из земље и света.
У овогодишњем програму учествује више од 400 излагача из Србије и 15 земаља, међу којима Румунија, Црна Гора, Хрватска, Босна и Херцеговина, Италија, Грчка, Немачка, Белорусија и Русија.
Организатори су раније најавили и традиционалну доделу награда, укључујући избор за издавача године, издавачки подухват године, као и лауреате у неколико других престижних категорија.
Тематски оквир програма овогодишњег сајма књига посвећен је важним јубилејима, укључујући 110. годишњицу рођења Бранка Ћопића, 200. годишњицу рођења Бранка Радичевића и 50. годишњицу смрти нобеловца Иве Андрића.
Посетиоце очекује разноврстан програм са сусретима са писцима и бројним културним догађајима, а међу посебним гостима биће британски стручњак за људско понашање и технологију Али Феник, као и шкотска списатељица Џени Колган.
У исто време, у оквиру сајамског програма, биће одржан и 54. Сајам образовања и наставних средстава.
Сајам је отворен за посетиоце до 2. новембра.
Фото: Танјуг Ана Паунковић
