У чаробном свету бајки, тамо где сви „живе срећно док их смрт не растави“, посебно место заузима прича о неправедно понижаваној девојци чија се судбина, услед срећних околности, изненада мења.
Јављала се у безброј варијанти, а најпознатија је Пепељуга коју су, по мотивима из дела Шарла Пероа, почетком 19. века креирала Браћа Грим. Но, да ли сте знали да постоји и српска верзија, много језивија од оне коју је Дизни пренео на анимиране покретне слике?
Када је девојка по имену Пепељуга остала без родитеља, наставила је да живи са злом маћехом и грозним полусестрама. Била је приморана да ради најтеже послове у кући, све док јој једног дана није стигла позивница за краљевски бал. Како није стигла да сашије хаљину, јер је морала да заврши све обавезе, помогли су јој мишеви, птице и добра вила, која ју је упозорила да ће чаролија трајати само до поноћи.
Пошто је заборавила на време док је плесала са принцом, у журби да стигне кући Пепељуги је на степеништу спала стаклена ципелица. Али, заљубљени принц одлучио је да је потражи… И већ знате – ципелица је само њој одговарала, па су се венчали и „живели срећно до краја живота“. Међутим, овдашња верзија, коју је забележио Вук Караџић у „Српским народним приповјеткама“, имала је другачији заплет и крај за који нисмо сигурни да ли је баш хепиенд.
Према том запису, три девојке чувале су говеда и преле вуну око једне дубоке јаме, када им је пришао старац са дугом белом брадом и упозорио их да буду буду опрезне, јер ако некој вретено упадне у амбис, њена мајка претвориће се у краву.
Чудећи се овим речима, све три девојке приближиле су се јами и почеле да разгледају. У том тренутку, најлепшој упадне вретено у дубоку мрачну рупу. Када се увече вратила кући, уместо мајке је затекла – краву.
Схвативши да је крива, почела је да са осталим животињама на пашу води и краву, која је некад била њена мајка. Отац се касније оженио злом удовицом, која је пасторку малтретирала јер је била много лепша од њене кћери. Свакодневно је налазила разлоге да је кињи и мучи. Једном јој је под претњом убиством дала огромну количину вуне да испреде. Девојка је плакала, али крава – њена мајка – помогла јој је захваљујући магији.
Маћеха је, међутим, сазнала за то и наредила је мужу да закоље краву. Но, пре смрти крава је поручила ћерки да не плаче и да не једе њено месо, већ да покупи кости и сахрани је иза куће. Када јој буде тешко, увек може да дође на њен гроб.
„Ђевојци је овој било име Мара, али како је послије тога највише радила и слушала у кући: носила воду, готовила јело, прала судове и радила све остале послове, и како се тако највише око ватре налазила, прозову је маћеха и њезина кћи Пепељугом“, записао је Вук Караџић.
Како јој је било забрањено да иде у цркву са породицом, јер је морала да сређује кућу, једне недеље је, тужна и уплакана, отишла на место где је сахранила мајку. Тамо су је сачекали голубови са предивном одећом.
И, баш као у причи Браће Грим, птице су обавиле кућне послове, а Пепељуга Мара спремила се и отишла у цркву. Тамо су сви занемели пред њеном лепотом. Међу задивљеним народом нашао се, гле чуда, и царев син. Наредних недеља одвијао се исти сценарио, док није изгубила папучу. Млади царевић је обилазио село како би је пронашао. Тако је стигао и до њене куће. Када је питао маћеху има ли кћер, она му изведе своју.
„Али, папуча није могла ни на прсте да се навуче… Онда царев син запита имају ли у кући још каку ђевојку, а она му рече да немају. У том пијевац скочи на корито и запјева: ‘Ево је под коритом!’. Маћеха га отјера, али царевић, чувши то, потрчи ка кориту, те га дигне. Кад под њим она иста ђевојка што је била у цркви и у онијем истијем хаљинама, само без папуче на десној нози. Кад је угледа, он се готово обезнани од радости, па јој брже боље папучу назује и одведе своме двору“.
И ето, живели су срећно до краја живота. Но, ту се прича завршава. Мајка, која је поднела жртву за своје дете, није чудом оживела, нити је зла маћеха кажњена за своја (не)дела. Збирка приповедака које је прикупио Вук Караџић и у којој се нашла српска Пепељуга објављена је 1853. године, четири деценије након верзије Браће Грим.
blic.zena.rs/novosadska.tv
