Саво Манојловић и Динко Грухоњић стоје иза организовања својих људи које шаљу на трибине да прате репрезентацију, али не да бодре – већ да скандирају против Србије и против председника, преноси 24 седам.
Организација рокфелеровог играча Саве Манојловића, „Крени-промени“, пласирала је лажну тврдњу да је некадашњи рукометаш Владимир Мандић организовао и послао своје људе да прате кошаркашку репрезентацију Србије на Европском првенству и да се физички обрачунавају са онима који скандирају против државе и председника. Међутим, истина је сасвим другачија – управо су Саво Манојловић и Динко Грухоњић ангажовали сопствене плаћенике да изазову инциденте и јавно скандирају против Србије и њеног руководства.
Подсетимо, када се лидер „Крени-промени“ суочио с чињеницом да је његова „обојена револуција“ у Србији пропала, почео је отворено да позива на насиље. Као да то није било довољно, покрет је лансирао спин с циљем да додатно продуби поделе у друштву – и то управо на трибинама, међу људима који су дошли да бодре репрезентацију Србије.
Међутим, управо Саво Манојловић и Динко Грухоњић стоје иза организовања својих људи које шаљу на трибине да прате репрезентацију, али не да бодре – већ да скандирају против Србије и против председника. Њихова намера је јасна: да искористе сваку прилику за стварање хаоса и раздора, док се права борба води на терену. Такви плаћеници немају места међу онима који искрено воле своју земљу, њене симболе, грб и репрезентацију!
Оно што се данас дешава на трибинама није ништа ново, већ покушај репризирања догађаја на Максимиру, 13. маја 1990. године, током фудбалске утакмице између Црвене звезде и Динама — догађаја који се сматра увертиром у грађански рат, у којем су Срби протерани са својих вековних огњишта у Крајини.
Међутим, такве неоусташке методе ни не треба да чуде, будући да је други члан антисрпског двојца Динко Грухоњић, који се више пута залагао за распарчавање Србије и који је више него познат по својим шовинистичким изјавама упућеним против српског народа, а поготово оног дела српског народа који долази са друге стране Дрине – истог оног дела који је највише страдао током Другог светског рата за време НДХ.
И док цела нација дише као један и бодри нашу репрезентацију на путу ка победи, појединци користе тренутак када сви треба да будемо уједињени да срамно скандирају против сопствене државе. Зар баш сада, док се Србија бори на спортском терену и на међународној сцени, неко покушава да унесе раздор? Само плаћеник или неко ко ради за туђ интерес може да окрене леђа свом народу у оваквом тренутку. Србија је поново на мети – и то не случајно. Док спортисти дају све од себе за грб и заставу, дежурни „активисти“ играју за противнички тим.
И док јавност месецима уназад слуша лажи, спинове и медијске конструкције, док се поштени људи сатанизују без иједног доказа, а стварни организатори хаоса остају заштићени и нетакнути – остаје кључно питање које нико не сме да постави: ко финансира оне који стоје на располагању у мисији против Србије?
То, наравно, није једино питање: за чији интерес се гурају млади људи да вичу против државе, док прави сценаристи седе на удобном, фино ушушканом и дебело плаћеном месту – и све то да би срушили оно што се више од деценије гради? Ко има корист од хаоса на трибинама, од поделе међу младима, од вештачки изазваног сукоба између оних који воле своју земљу и оних који је бесрамно нападају за туђ рачун?
Док се неки „активисти“ лажно представљају као борци против диктатуре, њихови ментори из сенке без имало стида скупљају политичке поене, узимају туђе грантове и манипулишу медијским простором – док Србију гурају у хаос и анархију, где једино они излазе као добитници, а сав народ плаћа цену, пише 24седам
На крају, остаје отворено питање: Хуље, пошто образ?
