Блокадама универзитета и факултета прекршене су бројне одредбе Закона о високом образовању, те, како истичу стручњаци, од прекршајне, али и кривичне одговорности могу да се извуку само уколико држава одлучи да их аболира, пише Курир.
Више од 10 различитих одредби Закона о високом образовању прекршено је од почетка блокада факултета четири универзитета у Србији, а поред тога, поједине високошколске установе крше у континуитету и Закон о раду, Закон о штрајку, Уредбу о минимуму процеса рада факултета и универзитета чији је оснивач држава, Кодекс професионалне етике, Уредбу о буџетском рачуноводству…
Кад се све узме у обзир, може се закључити да су током мало више од пет месеци направљени бројни законски прекршаји, а извесно и кривични, истичу саговорници Курира, указујући да само добром вољом државе ови преступи могу да се аболирају.
Суспендован закон
Професор Правног факултета и судија Уставног суда Владан Петров истиче за Курир да и те како има елемената за правну одговорност декана и ректора.
– Блокадама факултета суспендован је практично цео Закон о високом образовању, а поготово одредбе 3, 4 и 6, које су начела на којима почива универзитет. Тиме је практично његова аутономија од наставно-научне изопачена и претворена у политичко-територијалну аутономију. Јер нити се на универзитете, односно факултете може ући, нити у њима државни органи смеју да интервенишу, нити се обављају оне делатности које чине садржину високог образовања по закону, па је самим тим успостављен један правни нонсенс да је универзитет претворен у државу у држави. А ако је неко себи приграбио право да суспендује државу у њеној институцији и на њеној територији, онда је реч о најгорем облику узурпације јавних овлашћења – истиче Петров.
Јасна овлашћења: Казне и до два милиона динара
Чланом 135 Закона о високом образовању јасно је прописано да надзор над радом високошколских установа врши Министарство просвете, као и да је инспектор овлашћен, између осталог, да привремено забрани обављање делатности високог образовања, односно извођење студијског програма правном лицу, да изрекне опомену и наложи или предложи мере и остави примерени рок за отклањање уочених незаконитости, да предложи министру разрешење органа пословођења самосталне високошколске установе која у свом саставу нема високошколске јединице, да надлежном правосудном органу поднесе кривичну пријаву, пријаву за привредни преступ, односно захтев за покретање прекршајног поступка, односно да изда прекршајни налог.
Чланом 136 Закона прописано је да ће се новчаном казном од 200.000 до 2.000.000 динара казнити за прекршај високошколска установа ако не организује предавања и друге облике наставе, као и да ће се новчаном казном од 10.000 до 50.000 динара казнити одговорно лице у високошколској установи за исти прекршај.
Конкретни прописи који су повређени, напомиње, непобитан су доказ да одговорна лица на универзитетима и факултетима могу одговарати кривично и прекршајно.
– Да не спомињемо и етичку одговорност. Притом, студенти који су својим блокадама окупирали државну имовину такође су одговорни, и то најмање дисциплински, а у зависности од конкретних околности на појединим факултетима, можда чак и кривично. Све ово не треба тумачити ни као политички притисак ни притисак од стране државних власти или неких појединаца, већ као последњу опомену пред искључење. То искључење ће, нажалост, довести универзитет до тачке у којој за њега у актуелном статусу више нема спаса – констатовао је Петров.
Кривична одговорност
И политички аналитичар Дејан Милетић за Курир истиче да је евидентно да постоје бројна кршења правила и закона.
– Има елемената и прекршајне, а можда чак и кривичне одговорности. Оно пак што можемо да видимо из досадашњих разговора премијера и ректора Београдског универзитета, јесте да они иду у смеру да се ствари аболирају и да се иде ка завршетку школске, односно академске године на што безбеднији начин. Суштина је да сигурно постоје ствари које једино неком посебном толеранцијом државе могу бити занемарене – напоменуо је он.
Бројни прекршаји: Ево где је све повређен закон
Само неки од прекршаја који су направљени су непоштовање члана 4 Закона о високом образовању, који прописује забрану свих видова дискриминације, док је чланом 101, између осталог, дефинисано да постоји право на подједнако квалитетне услове студија за све студенте, као и на различитост и заштиту од дискриминације.
Даље, чланом 8 Закона прописано је да се у академском простору не могу организовати активности које нису повезане с делатношћу одговарајуће високошколске установе, осим уз њену дозволу, док по члану 43, став 10, Закона на високошколској установи није дозвољено политичко, страначко или верско организовање и деловање.
Члан 50, став 1 и 3, Закона јасно дефинише да су непокретности и друга средства обезбеђени од стране државе за оснивање и рад високошколске установе у државној својини, као и да се могу користити само у функцији обављања делатности утврђених овим законом. Такође, чланом 64, став 3, прописано је да је ректор дужан да писаним путем упозори декана и савет факултета на поступање и одлуке супротне овом закону или статуту универзитета.
Прекршен је и члан 65, став 1, који прописује да стручни орган високошколске установе одлучује о питањима од интереса за остваривање наставног, научног, уметничког и истраживачког рада, док је ставом 7 прописано да стручни орган доноси кодекс професионалне етике и правила понашања којим се утврђују етичка начела (објављивање научних резултата, однос према интелектуалној својини…).
Чланом 96 Закона прописано је, између осталог, да је високошколска установа дужна да организује предавања и друге облике наставе за све студенте, да се настава организује и изводи у седишту високошколске установе, да се на одговарајући начин, тачно и благовремено, студенти информишу о начину, времену и месту одржавања наставе.
Истовремено, чланом 101 Закона прописана су права и обавезе студената, те између осталог студент има право на упис, квалитетно школовање и објективно оцењивање; благовремено и тачно информисање о питањима која се односе на студије, повластице које произлазе из статуса студента; подједнако квалитетни услови студија за све студенте, на различитост и заштиту од дискриминације, али и право на жалбу уколико високошколска установа прекрши неку од обавеза. Такође је, чланом 108, дефинисана дисциплинска одговорност студената, док је чланом 109 прописано, између осталог, да статус студента престаје у случају неуписивања школске године.
Фото: Танјуг, Владимир Шпорчић
