„Два најзначајнија тренда која тренутно обликују свет финансија су отворено банкарство и вештачка интелигенција, који се истовремено међусобно допуњују. Док отворено банкарство омогућава приступ богатијим и свеобухватнијим подацима, који постају кључни за развој и унапређење интелигентних алгоритама, вештачка интелигенција користи те податке како би побољшала персонализацију услуга, аутоматизовала процесе и унапредила интеракцију са клијентима. У том контексту, отворено банкарство представља основу на којој вештачка интелигенција може ефикасно да функционише, чиме се ствара синергија која доноси нове могућности за развој финансијских услуга“, истакао је Александар Милошевић, из компаније АСЕЕ говорећи о новим трендовима у финансијској индустрији у оквиру Копаоник бизнис форума.
Милошевић наглашава да, иако АИ доноси значајне предности, постоје и изазови које је неопходно адресирати.
„То је на првом месту регулатива, а затим и доступност и квалитет података, а рекао бих да постоји јаз у вештинама и знањима које постоје у самим финансијским институцијама. Регулатива мора бити правовремена и флексибилна како не би ометала иновације, а истовремено обезбедила заштиту корисника финансијских услуга. На пример, алгоритми могу да погреше и да имају такозване „халуцинације“ које се не смеју дозволити у високо регулисаној индустрији као што је финансијска“, рекао је Милошевић.
Сигурност података је такође у фокусу, с обзиром на све учесталије и софистицираније сајбер претње. Сам процес дигитализације банака доводи до повећане фреквенције напада, а додатни изазов представљају и интерни инсајдери који могу сарађивати са екстерним актерима у нападима на банке.
„Заштита је нешто што се увек мора посматрати свеобухватно. Почиње од едукације свих запослених о томе какве су претње и који је њихов спектар – од сајбер претњи до финансијског криминала. Са порастом степена дигитализације, повећава се и фреквенција, али и софистицираност напада на банке. Често се дешава да имамо ситуацију да чак и интерно, инсајдери унутар банака, имају сарадњу са неким екстерним актерима који нападају банке. Рекао бих да банке већ примењују мере као што су јака идентификација клијената и озбиљна анализа претњи уз помоћ вештачке интелигенције“, истакао је Милошевић.
До 2030. године, све више ће се брисати границе између банака, финансијских партнера, ретаил бизниса и других институција. Финансијске услуге све више ће на невидљив начин бити интегрисане у свакодневне активности корисника.
Фото: Горан Златковић
