Иако су ови стихови постали симбол вере и љубави према Светом Сави, помињу се имена неколико свештеника и једног монаха као потенцијалних аутора. Откријте све о њеној историји, утицају и траговима који воде до мистериозног стихописца.
Једна од најлепших и најпознатијих химни у српској православној традицији, „Ускликнимо с љубављу“, није само песма, већ симбол неуништивог поштовања према Светом Сави, оснивачу Српске православне цркве и једном од највећих српских светитеља. Њених неколико једноставних, али снажних стихова који позивају на љубав и заједништво певају се широм Србије, али и у српској дијаспори, као исказ вере, љубави и наде.
Ова песма је дубоко укорењена у српској духовној традицији и данас је симбол светосавског духа који уједињује верне на сваком кораку. Међутим, мистерија која се веже за њу није у њеној снази и емотивном утицају, већ у њеном аутору. Химна Светом Сави настала је, претпоставља се, или крајем 18. века или у периоду између 1804. и 1817. године. Оригинални рукопис није сачуван, већ само препис из 1832. године, због чега је аутор песме и даље непознат.
Иако је многима дуго била приписивана ауторству Васа Живковића, свештеника из Новог Сада, вероватно због његове везе са писањем других химни, данашња истраживања не потврђују ову претпоставку. Поменути су још неки аутори, као што су Павле Стаматовић и Јован Григоријевић, обојица свештеници, међутим, ни њихова ауторства нису потврђена. Анализом стила текста и помињањем Срема, претпоставља се да је химна настала у овом региону и да је њен писац био монах, чији је рад био дубоко прожет љубављу и поштовањем према Светом Сави.
Сигурно је да је песма постала прва српска химна новог века. У време када се у српској култури тек почео развијати обичај стварања химни, песма о Светом Сави није била само религиозна, већ и национална. Није постојала традиција националних химни као што је данас познајемо, те је Светосавска химна поставила темеље за све будуће химне и песме које славе народну, културну и духовну баштину.
Први нотни запис химне забележио је 1858. године Корнелије Станковић, непосредно након прославе Светог Саве у Бечу, чиме је ова песма постала још присутнија у литургијама и црквеним богослужењима. Касније су своју верзију песме урадили значајни српски композитори попут Стевана Мокрањца, Даворина Јенка и Петра Крстића, чиме је она постала незаобилазни део српске духовне и музичке традиције.
Без обзира на то ко је заправо аутор, песма „Ускликнимо с љубављу“ остаје најлепши израз духовног поштовања према Светом Сави и свеобухватној идеји светосавске мисли. Њени стихови нас подсећају на то колико је важно очувати веру, традицију и јединство међу свим Србима, без обзира на географске границе. Њена симболика није само религиозна, већ и национална, јер подсећа на важност заједништва и љубави као темеља за сваког верника и народ.
Кроз њу, Срби широм света славе Светог Саву и поносно певају, не само у црквама, већ и на прославама, школским приредбама и породичним окупљањима. „Ускликнимо с љубављу“ није само химна, она је позив на духовно буђење, на оживљавање светосавског духа у сваком вернику, али и подсећање на то да је љубав темељ сваке православне породице и сваког народа. Она је позив на љубав према Богу, према светости, према свом народу и његовој традицији.
Свети Сава, чија се духовна баштина у песми слави, оставио је неизбрисив траг у историји Србије и српског народа. Основао је Српску православну цркву, утемељио школство и образовање, и поставио темеље за духовну обнову народа. Химна „Ускликнимо с љубављу“ освежава те темеље, подсећајући нас да љубав према Богу и светости није само чин у цркви, већ и свакодневни позив на живот у складу са вредностима које су нам оставили наши преци.
Кроз стихове ове химне одзвања не само дубоко веровање, већ и порука љубави и вере која траје, која подстиче на јединство и заједништво. Ова химна није само музика; она позива на живот испуњен љубављу, поштовањем и у складу са светосавским вредностима.
religija.republika.rs/novosadska.tv
