Председница Народне Скупштине Ана Брнабић изјавила је данас да су сва четири захтева студената у блокади испуњена и да ако неко мисли да нису треба да каже како нису испуњена.
Брнабић је за ТВ Б92 рекла да постоји проблем да нема саговорника са друге стране са којим би се разговарало шта то још није испуњено.
„Ту долазимо до те игре мачке и мише и у ствари, тог анархизма у свему томе. А то је са ким ми да причамо, да би нам рекли шта није испуњено или очекујемо то и то? То не може да обезбеди ни факултет, ни декан, ни ректор, ни било ко други. И онда ми, у ствари долазимо опет у тај проблем, да ви немате саговорника са друге стране“, навела је Брнабић.
Додала је да нема некога ко ће да дефинише шта није испуњено и да увек може да се каже да нису испуњени захтеви и да постоје додатни.
Према њеним речима, онда се ствара велики притисак на деканима и на ректорима да обезбеде извесност за све остале студенте.
Говорећи о првом захтеву студента који је био да се санкционишу нападачи на њихове колеге током блокада саобраћаја испред факултета, рекла да је Тужилаштво урадило свој део посла, да су они приведени и да су поступци против њих у току.
„Дакле, то је испуњено, у току су поступци и то је такође део правосуђа који морамо сви поштовати, уколико желимо институцију и владавину права, а не анархију“, навела је она.
Брнабић је подсетила да је други захтев био да се процесуирају одговорни за трагедију у Новом Саду и учине јавно доступним сви уговори у вези са реконструкцијом железничке станице у том граду.
„Тужилаштво је покренуло поступак, затим одређени људи су не само приведени и задржани, већ су покренуте оптужнице и то заиста у рекордном кратком року. Јавност је упозната и да је објављена сва документација, али онда ви можете да кажете да није сва, да нешто фали. Међутим, то што сте рекли да фали нема везе са железничком станицом, већ има везе са реконструкцијом пруге“, рекла је она.
Додала је да је све у вези са железничком станицом објављено.
„Онда је неко рекао, али треба нам и у вези пруге. Па добро, ево и у вези пруге“, рекла је Брнабић и оценила да ти захтеви никада у потпуности неће бити испуњени, јер ће, како је навела, неко да настави да тражи и даље допуне.
Говорећи о трећем захтеву, који је био да се пусте на слободу грађани који су приведени током протеста након рушења надстрешнице и повлачење неоснованих пријава против њих, она је рекла да су сви пуштени и да су, колико има информацију, те пријаве повучене.
Додала је да је четрвти захтев студената био повећање средстава за државне факултете за 20 одсто и да је то испуњено, подсећајући да је Влада Србије усвојила одлуку о томе.
Брнабић је навела да на државним факултетима у Србији има више од 230.000 студента, од којих је 102.000 на буџету, а 17.000 у студентским домовима и упозорила, наглашавајући да не прети никоме, већ да је закон и статути факултета такви, да студенти морају да заврше годину у року и изнад неког просека да би задржали буџетски статус.
„Уколико се то тим студентима онемогући зато што је блокиран факултет, па они ће изгубити тај статус. Не зато што је то рекла Ана Брнабић, не зато што је то рекла Славица Ђукић Дејановић, него зато што је такав закон који прописује колико вам бодова треба да би били буџетски студент и одлуке самих факултета. Дакле, дајте тим људима неку предвидивост, неку извесност“, рекла је Брнабић.
Она је запитала како ће студенти надокнадити пропуштену наставу и позвала ректора Београдског универзитета који је рекао да има план за надокнаду наставе да га изложи како би га сви видели.
Брнабић је као пример навела самохрану мајку из Ивањице која има ћерку студенткињу у Београду која може да настави студирање само ако је на буџету и у студентском дому и запитала како ће она испунити услове да задржи свој статус.
Она је нагласила да постоји око 168.000 студента који су самофинансирајући и који су платили своје студије, али заузврат нису добили оно што уговором имају са факултетом и на шта се факултет обавезао и запитала шта ће бити ако они потраже свој новац назад.
Указала да је блокадом факултета читав високошколски систем Србије у опасности од банкрота и да је, због блокаде универзитета, финансијски угрожено више од 200.000 породица у Србији, а да су неки од студената у опасности да пропусте животне шансе.
„То нису моје претње, то су претње овом друштву, свима нама, уколико не почнемо да разговарамо о томе и почнемо да размишљамо о томе, уместо да имамо аплауз за пленуме, ваљда је модерно бити анархиста“, рекла је Брнабић.
Нагласила је да се поставља питање и студенских кредита јер 5.544 студента имају студентске кредите, а њихов уговор са Поштанском штедионицом је такав да они морају да заврше студије у року, са одређеним просеком и тада не морају да враћају студентске кредите.
„Највећи број тих студената то и ради и заиста јесу јако добри студенти и онда практично тај студенски кредит се брише, дакле они не морају да враћају никакав новац. Уколико не заврше са закључењем академске године, они ће морати да враћају студентске кредите, опет не зато што то Ана Брновић рекла, него зато што се нико чак није ни обратио, на пример, банци Поштанска штадионица да пита у име њих, декан, ректор, а шта можемо да урадимо за ову децу? Да их обавестимо одмах. Да не би њихове породице размишљале, а то је око 5.500 евра“, указала је Брнабић.
Она је навела да је, према информација које има, на Правном факултету било више од 8.000 пријава за јанарски испитни рок, али да је онда пленум радикализовао ствар и да је тај испитни рок одложен.
„За све оне који подржавају пленум, то је у реду, свако има право у демократској земљи. Моје питање и моја велика забринутост је како било ко има право да ускрати неком да полаже испит. И ту уопште нису важни бројеви, да ли је пленум у већини, а студенти који желе да полажу испит у мањини. Али, мени се чини да је пленум у мањини ако имате осам 8.000 пријава за испит“, рекла је Брнабић.
Истакла је да, међутим, бројеви нису важни и упитала да ако постоји један једини студент који жели да полаже испит, ко је крив у високом школству ако та особа не може да полаже испит и ко ће том студенту и његовој породици објаснити како је могуће да се тако нешто деси.
Навела је да је ситуација на уметничким факутетима боља јер имају мањи број студента и јер се чланови тих пленума међусобно знају, а да је много комплекснија ситација на факултетима које имају највећи број студената као што је Правни факултет, Економски факултет, Факултет техничких наука у Новом Саду, ФОН у Београду, као и читав низ факултета које имају по више хиљада студената.
„Ту је проблем што ту одлучује у име свих њих неки пленум, који је дериват неке ‘Блокадне кухарице’ Центра за анархистичке студије из Загреба. И још једном да подвучем, ја не кажем да су ти студенти у пленуму страни плаћеници или усташе или било шта друго, како је то желела да импутира јуче опозиција, ја не говорим то. Говорим да су сами студенти рекли да су тај модел пленума нашли у тој „Блокадној кухарици“. Самим тим, тај пленум је негде анархистичко устројство“, додала је она.
Брнабић је указала да то значи да нема људи у оквиру пленума који могу да саопште како се доносе одлуке, ко их доноси и предлаже, као ни ко је у том пленуму.
