Бадњи дан, 6. јануара, један је од најсветијих дана у српској православној традицији. То је дан испуњен припремама, симболима и обичајима који најављују долазак Божића – рођење Исуса Христа. Уједно, то је последњи дан Божићног поста, што доноси посебну духовну димензију.
Бадњи дан није само припрема за Божић, већ и дан испуњен симболима и обичајима који нас повезују с духовним коренима. Од уношења бадњака до посне вечере, сваки тренутак има значење које слави заједништво, љубав и радост. Кроз пост, молитву и породично окупљање, Бадњи дан нас уводи у највећи хришћански празник – рођење Спаситеља.
Симболика и значење Бадњег дана
Бадњи дан има дубоку религијску и симболичку важност. Назван је по бадњаку, храстовом дрвету које се сече, уноси у кућу и пали увече, симболизујући светлост и топлину коју доноси Христово рођење. Цео дан је посвећен припремама за Божић, духовном очишћењу и породичном окупљању. Стога, према фолклору и народном веровању – има своје обреде које православни верници поштују од памтивека.
У рану зору, домаћин иде у шуму да исече бадњак – млади храст. Ово дрво се уноси у кућу уз посебне речи благослова. Обичај налаже да се бадњак положи поред огњишта или на специјално место у дому. Бадњак симболизује дрво које су пастири донели у пећину да загреју Христа и представља плодност, здравље и просперитет.
