Већина нас се вероватно нада да ћемо моћи да живимо дуг живот – и да ћемо можда моћи да останемо што је могуће дуже здрави. Међутим, који су главни фактори који би нам могли помоћи да продужимо дуговечност и побољшамо наше здравље?
Истраживање објављено у последњих 12 месеци указује на три јасна фактора који утичу на дуговечност: исхрана, вежбање и друштвени живот.
Доношење здравих одлука у вези са ова три фактора може бити кључно за дуг, испуњен живот ком тежимо, а пошто никада није касно да почнемо са позитивним променама, сада је добар тренутак да здравље буде главни приоритет.
Који избори у исхрани могу продужити животни век?
Бројне студије су нагласиле важност исхране за све аспекте здравља, а докази да здрав избор исхране може да продужи дуговечност се све више гомилају.
Црвено месо – Многе од тих студија су повезале конзумацију црвеног меса са развојем неколико хроничних стања, укључујући колоректални и друге врсте рака, дијабетес типа 2, кардиоваскуларне болести и деменцију.
Стога и није изненађујуће да је истраживање објављено у БМЈ Глобал Health у априлу 2024. показало да би замена црвеног меса, попут говедине, за рибу, могла спречити између 500.000 и 750.000 смртних случајева до 2050. године.
Количина соли – Још једно важно питање за здраву исхрану је количина соли у нашој храни. Друга студија из априла 2024. године, објављена у Annals оф Интернал Медицине, наглашава да употреба замене за со уместо обичне кухињске соли може помоћи у смањењу ризика од смрти од кардиоваскуларних болести, као и смрти од свих узрока.
Медитеранска дијета – Преглед доказа објављених у Нутриентс у августу 2024. указује да повремени пост, медитеранска дијета и кетогена (кето) дијета имају користи у смислу успоравања процеса старења.
Према мишљењу стручњака, чини се да ове дијете позитивно утичу на телесне механизме везане за поправку ћелија, упалу и метаболизам.
– Желимо да укључимо поврће, воће, скроб – као што су интегралне житарице, махунарке и кромпир, као и немасне протеине, масну рибу и биљне масти као што су ораси, семенке, авокадо, маслине и маслиново уље. Једите мање високо обрађених грицкалица, масно месо укључујући сланину и кобасице, шећер и друге рафинисане угљене хидрате – рекла је Моли Рапозо, регистровани дијететичар нутрициониста
Како вежбање успорава старење?
Још једна кључна навика за дуговечност, као што су истраживања изнова показала, јесте вежбање.
Студија објављена у Бритисх Јоурнал оф Спортс Медицине у новембру 2024. открила је да би, ако би појединци старији од 40 година ходали сваки дан колико и физички најактивнији од својих вршњака, могли да додају око пет година на њихове животе.
– Бављење физичком активношћу може довести до побољшаног очувања густине костију, побољшања снаге, смањења телесне масти и бољег кардиоваскуларног здравља. Такође може довести до побољшања расположења и когнитивних функција. Побољшање ствари попут откуцаја срца, крвног притиска или количине вишка телесне масти може помоћи да се смањи напор срца мора да пумпа крв кроз тело – рекао је Кристофер Шнебл, лекар спортске медицине
Вежбање такође може помоћи да се преокрене старење смањујући накупљање масти у мишићном ткиву, показало је истраживање спроведено и на моделима мишева и на људима, чији су резултати објављени у Натуре Агинг Трустед Соурце у априлу 2024.
Активан друштвени живот такође је кључ дуговечности
Међутим, добро здравље и дуг животни век зависе више од исхране и вежбања. Истраживања настављају да показују да је квалитет нашег друштвеног живота такође фактор дуговечности.
Већ постоји много доказа који повезују усамљеност са већим ризиком од хроничних болести и ране смрти, а недавне студије су додале ове доказе.
Студија објављена у The Lancet’s еЦлиницал Медицине Трустед Соурце у јулу 2024. показала је да се старије особе које се осећају хронично усамљено суочавају са повећаним ризиком од можданог удара.
Тачније, учесници студије који су изјавили да се осећају усамљено имали су чак 25 одсто већу вероватноћу да добију мождани удар у поређењу са вршњацима који су се осећали више друштвено повезанима.
Студија обављена ЈАМА Нетворк Опен Трустед Соурце у јануару 2024. године, закључила је да би смањење социјалне изолације могло смањити ризик од смртности, посебно код људи са гојазношћу.
Дељење оброка са породицом, одлазак у шетњу са пријатељем и једноставно улагање додатног напора да останемо у контакту са људима до којих нам је стало може бити позитивна промена која нам је свима потребна у години која је пред нама.
