Премијер Србије Милош Вучевић гост је емисије „Усијање“ на Курир телевизији. У разговору са Силвијом Сламниг говори о свим најважнијим темама за Србију – реконструкцији владе, протестима, борби против корупције, изазовима с којима се држава суочава…
О РЕКОНСТРУКЦИЈИ ВЛАДЕ
Када смо се последњи пут видели у овом студију, био је 7. август, говорили смо о резултатима после 100 дана владе. И ви сте тада, на овако истом растојању, говорили о могућој реконструкцији владе. Сада то већ сасвим извесно. Да ли је то нужан потез? Због чега долази до тога? Ко носи највећу одговорност?
„Највећу одговорност за реконструкцију доноси увек председник владе, за све што се тиче владе највећу одговорност носи председник владе, говорим политички, а реконструкције смо се дотакли и када смо причали о првих сто дана владе, као нешто што је природан политички процес. Наравно, не у таквом кратком интервалу, али свакако да је о којој ћемо разговарати. Мислим да је то тема која ће бити актуелна на пролеће 2025. године, односно када се будемо приближавали годишњици од избора ове владе, када будемо имали прву годину ове владе, моћи ћемо да направимо један пресек оцена или резултата, да видимо ко је како шта радио. Ми смо у међувремену имали веома тешке дане, тешке моменте. Суштински смо ми и доживели већ делимичну реконструкцију због политичке одговорности људи који нису субјективно криви, али су политички себе видели као одговорне за оно што се десило у Новом Саду 1. новембра 2024. године, тако да је влада сада без два министра који су били на почетку у саставу владе, говорим о министру Весићу и министру Момировићу, чека нас избор два нова министра. На тај начин ћемо да освежимо редове на два битна ресора. Говоримо и о грађевинарству, саобраћају инфраструктури и о унутрашњој и спољној трговини.
С тим што госпођа Александра и Јагода, будуће министарке, имају тежи задатак или имају мање времена за доказивање. Ја сам им то рекао када сам обавио са њима разговоре. Мање времена до марта, априла или маја, када би могли да кажемо да имамо после годину дана прилику да се оценимо и проценимо ко је како радио. Тако да није то стриктно везано за неки датум и за неки тачан дан, али би то могло да буде неки моментум када би влада могла да пресабере своје редове и види да ли треба нешто да се мења“.
Да ли ће бити влада од четири године и да ће имати пун мандат? Да ли је реконструкција неопходност? Неко ко критикује власт каже и да је популистички потез.
„Не знам шта је популистички ако кажете да нисте задовољни са радом ваших колега или неких од колега, или неко није довољно добро радио, није био довољно посвећен. Не знам шта је ту или у чему се огледа популизам. Популизам је био да се нешто представља да је боље него што јесте. Популизам је био да се да се претварамо да је све идеално. Популизам је био да проглашавамо све да су идеално посвећени свом послу, а ако ви кажете ми хоћемо критички да се осврнемо на резултате рада саме владе, да о томе обавестимо јавност Србије, не видим уопште ниједну додирну тачку“.
Шта кажу министри који сад пишу владу? Да ли се на неки начин боје, да ли им одговара, да ли желе да до марта још више раде да покажу, да осигурају нека своја места? Јесте ли разговарали са њима?
„Ништа нико не говори, али сам сигуран да свако мисли да се то не односи на њега. Односи се на целу владу, цела влада је на испиту. Ми ни не разумемо шта то значи, сада влада добије мандат од четири године и четири године ништа не мењамо. Замислите фудбалску утакмицу која почиње и да тренер не сме никог да замени у току утакмице или сезоне, у току шампионата… Мислим да је природно, зато и постоје ствари да се мењају. Ја не мислим да је то лоше и мислим да смо сви под лупом јавности и одговорности. И да нема никог ко има ексклузивно деловање или неку ексклузивну заштиту. Готово сам сигуран да, ако не сви, али готово сви мисле да се то не односи на њих, у то немам дилема. Сви мисле да су негде заштићени од такве врсте одговорности. Да је неко коалициони партнер, да је неко добар близак са председником Вучићем, да је неко близак са мном, да је неко близак не знам с ким и да из тога они црпе неку своју сигурност. Ја говорим најотвореније, мислим да нико ни не говори овако, а када кажем да је неко близак с Вучићем, а неко са мном, нема дуализма, него просто мисле да су из тог неког односа, комуникације и рада заштићени“.
Има ли неко да је сигуран у влади од министара?
„Има, ако нико не направи кардиналну грешку. Ако направи кардиналну грешку, нико није заштићен. Али свакако да има министара који су и у ових осам месеци показали да одскачу у раду и да знају свој посао заиста и да су веома посвећени, веома успешни“.
О КОАЛИЦИОНИМ ПАРТНЕРИМА
Поменули сте коалиционе партнере. Зашто су коалициони партнери ти који се најчешће помињу у виду неке критике, међутим ипак остајете и даље свих ових година у истој коалицији?
„Од мене нисте чули да увек спомињем коалиционе партнере, чак сам и најоштрији или најнезадовољнији онима које је СНС предлагала. У овом периоду који је за нас, тешка два месеца, пре свега за породице погинулих, а рекао бих и за целу државу, целу нацију, све грађане Србије. И нажалост, то је бацило сенку и оставило најдубљи траг у овој преступној години за коју се надам се да ћемо јој видети леђа за који сат. Ја искрено се радујем томе да одлазе 2024. године, иако је ово година када сам добио једну од највећих части коју можете да имате, а то је да будете председник владе своје државе. Али понављам, због свега оног што се десило 1. новембра, утисак је да сви чекамо да се заврши ова година. Ја мислим да многи министри који су из СНС-а или који је СНС предлагао, су се добро ућутали када дођу тешки дани. Тако да не мислим да треба кренути да прозивамо СПС или неке мање коалицијске партнере. Да ли сам ја најзадовољнији како раде сви коалицијски партнери? Свакако нисам. Али није фер да не кажем да тако могу да критикујем људе који су из СНС-а или које је СНС предлагао, а који нису из СНС. Нисам сигуран и да нам се тај ниво укључивања такозваних експерата увек исплати. Мислим, политички да је целисходан, не мислим комерцијално исплати, не мислим да би нешто добро добили у току једног дана, него говорим политички, нисам сигуран да то даје такве резултате, мада је то и у нашем најужем руководству СНС-а увек био заговорника да треба укључити људе и ван света политике да буду део, не заборавите, политичког тела. Влада је политичко тело“.
Али ви сте сада председник те владе, сигурно сте учествовали и не само учествовали, него сте били главни који је то бирао…
„Па нисам сам. Прво, нема потребе за мистификацијом. Нико од нас не доноси сам за себе одлуке. Постоји просто један тим људи, постоји руководство и политичко, и државно, и страначко, коалиционо, које седи и договара се. Нисам ја седео сам са собом и писао владу. Да вам кажем, није седео сам са собом ни Александар Вучић и диктирао владу, нити Ивица Дачић, нити неко трећи. Као што то нисам био ни ја када сам учествовао у последњој влади Ане Брнабић, њеном трећем мандату, а није ни она сама састављала владу, него смо седели нас, 5, 6, 7, разговарали, причали, размишљали, предлагали, оспоравали… То је природан политички процес. Нема ту никакве спектакулане мистификације. Ја се најчешће консултујем и волим да се консултујем с Александром Вучићем јер има највеће политичко искуство и свакако највећи политички легитимитет. Не слажемо се увек, али сам доживео заиста да он када је нешто рекао, ја нисам био за то, а да је време показало да је његово добро. Наравно, и он погреши око неког кадра, око неког решења, пошто свако од нас погреши“.
Мало пре сте рекли да су се неки министри у тешким временима ућутали. Шта им кажете када су се ућутали?
„Па зар нису? Па кога сте ви видели од министра? Утисак је да када дођу те тешке теме и када се сада постави питање и политичких акција које се дешавају након несреће у Новом Саду, многи од њих сматрају да је то задатак за Вучића, за мене, за Ану Брнабић, да ми то треба да расправљамо, комуницирамо, ми треба да будемо етикетирани и нападани. А они треба да се баве само лепим стварима и што би се они изјашњавали по једној тешкој теми. И сада заборавимо, за тренутак, наравно, у разговору, несрећу од 1. новембра, па многи од њих неће причати ни речи о Косову и Метохији. Неће вам причати ништа ни око рата у Украјини, неће вам причати ни о геополитици, просто неће да улазе у те сфере. Иако занемарују једну чињеницу, они нису само министри неког ресора, они су чланови колективног извршног тела као што је влада. Влада води политику ове државе заједно са председником Републике. Пошто ми имамо ту бицефалну извршну власт подељену између председника Републике и Владе. Два стуба извршне власти. Не можете ви да кажете да се бавите једним ресором који нема додира са тим тешким темама, али ви сте члан Владе који одлучује о тим темама“.
Када сте на седницама владе и ту седе министри, да ли ово што сада говорите, кажете и њима? Када ви испричате њима на седници, да ли се нешто промени?
„Промени се након такве комуникације или таквог разговора. Промени се посебно када дође председник Републике на посебну седницу владе, па онда он буде и још оштрији, наравно да имате после тога неко буђење или, да кажем, неки већи ангажман чланова владе, али наравно временом то опет се врати на неки мод који је њима прихватљив и то је негде у људској бити. Мислим, ја то сад да кажем да то можда се испрати или да ви можете да имате владу од 33 Спартанаца, не можете. Ја сам с председником Републике причао, и то скоро, мислим да треба у наредном периоду, не мислим сад у мандату ове владе, него генерално када се буде бирала нека нова влада, можда размишљати о мањим кабинетима са мање министара. Са можда владом која је компактнија, хомогенија, можда то је оперативнији тим. Не кажем да је то исправно и да је то тачно. Има предности када имате већи број људи, можете покривати већи број области, да будете дневно присутни на већем броју догађаја, да више искомуницирате, можете да укључите више људи, да направите тај шири друштвени политички фронт, али с друге стране, мислим да некада и мањи кабинети имају одређене предности јер су људи ближи једни другима и оперативни“.
Мало пре сте се изразили, када сам вас питала за коалиционе партнере, да нисте од оних који ће редовно тражити кривице у коалицијалним партнерима, у СПС-у или неким другим. Међутим, чланови ваше странке увек нађу критику на рачун СПС-а, на рачун Ивице Дачића. Међутим, и даље, после толико година, то је ваш лојални партнер, формирате владу. Да ли сва та критика значи да ако је Ивица Дачић својих 5-6 одсто СПС-а прихватио да буде у врху власти, има цену и тога да буде увек прозван у јавности и да буде неки дежурни кривац, како он каже за себе?
„Не мислим да је Ивица Дачић дежурни кривац, мислим да је Александар Вучић дежурни кривац у овој држави за све. Све критике и све што се некоме нешто замере иде на Александра Вучића, да је то видљиво свима, цела кампања и све што у држави вам се не свиђа, ви опсујете Вучића и мислите да је он крив. То је негде свеприсутно, иако је он апсолутно најпопуларнији човек и политичар и човек са највећом политичком подршком у јавности Србије. У тај део мислим да не сумња нико, чак и они највећи критичари“.
О СНС
Нема ко да сумња, показују бројеви. 63% има председник Александар Вучић, СНС 47,7. Зашто је толика разлика?
„СНС са Вучићем 47, сигурно би нам били лошији резултати. Ја то кажем као председник СНС. То је сигурно. Мислим да морамо увелико да размишљамо и о покрету и о широм друштвеном и политичком једном фронту, суверенистичком, а брине ме и показује ми да СНС мора да убрза своју унутрашњу реформу. СПС је наш коалициони партнер, у 13. години смо. Ми бисмо волели да видимо да је СПС ангажован баш кад су те тешке теме. Не чешће у том неком обиму Ивица Дачић је искомуницирао, односно буде укључен. Ми често наилазимо на то да функционери СПС-а буду из супротног става од званичне политике владе, председника или наше коалиције. Од бившег директора Србијашума до потпредседника СПС-а, до и другог потпредседника СПС-а или члана главног одбора. И то је момент или простор када људи из СНС-а питају СПС, јесте ли ви стварно искрено с нама или нисте? Да ли је то договорно, или ви стварно правите проблеме унутар странке Дачићу, и да ли је то могуће да ви њему правите проблеме, ако он је апсолутно лидер СПС-а? Мислим да јесте. Немам сумњу да је он популарнији него што је СПС, он лично. Зато што је он виртуоз у политици и он веома добро зна политику. Други је тип политичара од Вучића. Вучић улази у те тешке теме и бави се непопуларним стварима. Дачић зна да буде допадљив грађанима и зна и да се нашали и да запева. Наравно, врло интелигентан, образован човек. Не би то ни радио, да није такав. Али је чудно да сад неки потпредседник СПС-а може тако да изјави шта хоће и да оде на телевизију која води најгору кампању против Вучића и СНС, и да Дачић сад за то не зна. У том делу ја Дачићу лично замерам. Рекао сам му сто пута, а он има неко своје образложење да, отприлике, није то свакако рађено у договору са њима и да то пре свега њему прави проблем, јер ето сада ми њему замерамо, а не замерамо том функционеру СПС-а. Ми никада се не обраћамо том функционеру СПС-а, шта мене брига шта рекао неки члан главног одбора СПС-а у смислу да с њиме комуницирамо. Ја гледам председника СПС-а и питам шта је политика СПС-а, јесте ли са нама“.
Председник је говорио о бахатим члановима СНС-а…
„Вучић ме критиковао за понашање неких наших људи. Каже да ми се допустило превише слободе, да се допустило да се неки људи непримерено понашају, да очекује да СНС расправи међусобно, у нашим редовима, ко се и како понашао. СНС свакако задржава своју субјективност и политички идентитет, то није спорно. Ми не губимо себе уласком у тај суверенистички покрет, покрет за народ и државу. У овом тренутку је то идеја, надам се да ће у кратком времену бити коначно реализована. Више пута смо покретали ту тему, али утиска сам да су потпуно сазреле друштвене околности, па чак и нужност да се такав покрет формира. СНС ће ући колективно, то није питање, али је питање нашег унутрашњег устројства и представљања СНС-а од стране појединаца. То није питање за покрет, то је питање прво унутар СНС, да Српска напредна странка са собом расправи ко се како понаша. Да ли ћу имати снаге да то све спроведем, па време ће показати да сад ја олако кажем да, хоћу, то је лако, па не, није лако. Зато што имате неке људе којима то неће одговарати, неке људе који су дуго етаблирани, неке људе који мисле да су недодирљиви. Просто нико не воли промене, иако ће вам сви рећи да воле промене и да су за промене, али нико не воли промене или мало њих подржава, искрено, промене. Али зато шта, ја имам за то частан задатак и трудићу се да га на најбољи могући начин извршим. Не сам, него са људима из СНС-а који верују у такав процес. Знам да имам подршку Александра Вучића као дојучерашњег председника странке, и неспорног политичког ауторитета из СНС. Он је наш члан, али као дугогодишњи председник има велики ауторитете у самој странци. Ја волим да разговарам и са Александром и са Томиславом Николићем. Поносан сам на то што смо на прослави 16 година СНС-а славили сва тројица заједно. Што код нас, код промене председника странке, није долазило до избацивања или протаривања оног претходног, да смо једни и друге предлагали, да је Томислав Николић предложио Александра Вучића, да је Александар Вучић мене предложио председника СНС-а, као што ћу ја за коју годину предложити неког новог за председника СНС-а и то је природно“.
Када сте то поменули, да ли већ видите неког ко може бити потенцијални наследник?
„Више њих, млађи од мене, да“.
Ко може бити лидер народног покрета? Председник се јасно изразио да он неће бити.
„Не слажем се са председником у том делу. Ја мислим да је природно да он буде лидер. Ја стварно не видим други пут, осим да он буде лидер тог покрета. Не могу да препознам у овом тренутку, нисам чуо од њега неко друго решење па да сагледам и тај предлог, али ја мислим да је природно да он буде лидер тог покрета као председник државе, председник Републике. Није, да кажем, лидер једне странке, него једног ширег друштвеног покрета, рекао бих националног, народног покрета. Видим њега на том челу. Сада, наравно, поставља се питање, на то питање ћемо добити одговор у наредном периоду, ко себе све види у том покрету и ко ће бити део тога“.
О СТУДЕНТСКИМ ПРОТЕСТИМА
Док ми разговарамо, присутни су протести. То су протести који већ трају поприлично дуго. Ви сте и разговарали са студентима који не протестују, међутим бројни су на улицама. Зашто? Шта још држава може да учини да би се акумулирала та криза? Да ли видите да криза уопште постоји и какав потенцијал протеста видите?
„Па бројни су студенти који протестују, то је неспорно, али су још бројни они који не протестују. Да будемо фер. Студенти који не простерују не оспоравају колегама право на тај вид активизма. Али имају оспоравају право на ничему засновано да другим студентима не дају да студирају. У том делу су несагласни и уплашени, забринути су. Ја сам примио званичне представнике из Конуса, из КАС-а, ако се не варам, то је асоцијација студената Академије и Високих школе, те две највеће студентске организације. Они су легални, легитимни представници студената који су бирани на студентским изборима. За студентске парламенте, за студенте про декане, студенте про ректоре. Данас неки пленуми, нека чудна тела дају себи за право да те студенте прогласе нелегалним и нелегитимним представницима студената и чак да воде једну врло агресивну кампању против тих својих колега. То је у најмању руку било некоректно. Ја разумем да они имају захтеве студената који су у блокадама. Али да ви ваше колеге прозивате, приказујете на друштвеним мрежама, објављујете податке о њима, дехуманизујете, правите од њих легитимне мете свакога ко има неки вид незадовољства, мржње, негативне енергије или емоције, према њима то стварно није фер. И ту замерам и професорима који су подржали студенте у блокадама, у смислу да нису подржали и стали у заштиту студената који нису у блокади. Ја сам разумео објашњење да неко каже да не могу да се одвајам од својих студената и не могу да кажем нешто против својих студената, који су одлучили за блокаде. Али би морали да заштите те студенте који нису у блокади, који хоће да студирају, а посебно би морали да заштите те студенте које неко јавно напада, само зато што нису део блокаде и тог вида активизма. Па и то је посао као професори да радите. Што се мене тиче, ми немамо никакав проблем да студенти наставе са својим активностима, на њима, на деканима, професорима, како ће они да организују. Жао ми ових студената који су онемогућени да полажу испите. Жао ми је те деце, младих људи, које ризикују да, деце, младих људи, које ризикују да изгубе једну годину студија“.
Представници власти су рекли да виде страни рукопис. Да ли ви видите да је организовано на неки други начин, а не тако спонтан?
„Па има ту свега, да будемо фер. Кад причамо о утицају са стране и страних обавештајних служби, ја стварно не мислим да они имају утицај на све студенте или све људе који су на протестима. Већина људи има неке своје принципе, жеље, циљеве, идеале. Не би било фер да ми кажемо сада да стране службе утичу на све њих. Утичу на коловође, на организаторе. И да, ово је покушај обојене револуције, да не буде да сам прескочио то јасно да кажем. Да, ово је покушај обојене револуције. И када отворите било који туториал, приручник о тим револуцијама, тачно можете препознати све оно што се данас дешава у Србији. Прво, ви имате нешто што не можете ни да дефинишете шта је. Нико од нас не зна каже шта су данас захтеви. Осим што ћемо ускоро видети чисто политичке захтеве. Не знате да кажете ко су вође. Не знате да кажете ко су организације. Нема проблема и с овима који протестују, ако хоће да дођу да разговарају у владу, да разговарају у нормалној атмосфери. Немам проблем да дођу коме да разговарају, али да причамо нормално, не да дувају у пиштаљке“.
О ПОДИЗАЊУ ОПТУЖНИЦЕ ЗА ТРАГЕДИЈУ У НОВОМ САДУ
Подигнута је и оптужница против трагедије у Новом Саду…
„У периоду краћем од два месеца. Па то је рекордно брзо завршена тужилачка истрага. Ја сам као адвокат пријатно изненађен и надам се само да је тужилац све оно што је било потребно да утврди и подигне на ниво основане сумње за кривичну одговорност оних који су стављени на оптужницу, то урадио како ваља. Али, људи, тужилац је завршио истрагу за мање од два месеца у компликованом предмету. Тужилаштво је кренуло данас на свом сајту да објављује сву документацију из истраге. Али чињеница, кључна порука моја, раздвајајући извршну и судску правосудну власт, је када је тужилац успео да заврши истрагу у мање од два месеца, обухвати 13 људи, од тога неке више министре, помоћнике министре, директоре, функционере разне, је најбољи доказ да није било никакве обструкције и притиска да се не врши или не спроведе истрага и да се не иде ка оптуженици и суђењу. Јер да је било обструкције, тужилац не би могао да уради ово у тако кратком року и да је било заштићених, не би било и неки који су били у чувању да нас обухватају на оптужници. Ја не кажем да су криви, пре свега морамо поштовати презумпцију невиности, тек треба у суду да се докаже кривица, али видите да је тужилац заиста у кратком року прикупио све доказе, добио сву документацију, саслушао, мислим да више од сто људи, вештачења спровео, и апсолутно слободно диспонирао кога ће да обухвати и тужилачком истрагом, и захтевима за притвор и, на крају, оптужницом, односно ко је по њему основано осумњичен за извршење овог кривичног дела“.
О БОРБИ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
Председник је најавио најоштрију борбу против корупције у наредном периоду. Ви сте у једном интервјуу рекли да ће се људи изненадити, која ће све и имена бити и да ће се то пратити и кроз медије. Делује када се то чује, да сте рекли да практично већ и наслућујете или знате да има оних који су поприлично у коруптивним радњама и да ми као јавност само чекамо да си то и обелодани и уопште борба са корупцијом је један тежак и темељан процес. Да ли, стварно може икада и да се заврши?
„Никада потпуно. То је борба која мора трајати стално и она и данас траје, и јуче је трајала, да не буде ту забуне. Није то сад нека ‘ад хок’ акција државе против корупције, а до сада или до јуче се нешто толерисало или се није процесирало. Готово сваки дан имате неку истрагу, неко процесирање, неко притварање, хапшење, ислеђивање за кривична дела. Али сам сагласан с овом што је рекао председник, ми смо имали један посебан састанак са људима из безбедности државе. Да у наредном периоду, пре свега говорим о првом кварталу, да кажем првој половини 2025. године, много јаче држава удари на, не мислим физички, него правно на оне који су се огрешили у закон, који су стекли енормно богатство кршећи законе, свакако моралне норме. За моралне можемо да судимо у суду, наравно, већ у јавности или у неком политичком пословном животу, али верујем да ће грађани видети да је држава спремна, вољна, одлучна и снажна да се обрачунава са онима који су се енормно богатили кршећи закон. Не знам имена, не могу да наслућујем, зато што то није питање наслућивања, него питање доказа. Али сам рекао и стојим код тога да ће многи бити изненађени, па и сви ми у власти, ко ће бити под ударом закона или на удару закона. А да то иритира грађане више него било шта, у то немам сумње, а посебно они који се крију иза Вучића и СНС-а, који се позивају, а све раде само за себе. Само воде рачуна у сопственом интересу, иритирајући народ, иритирајући грађане. И мислим да грађани апсолутно подржавају најаву председника државе, да држава појача борбу против коруптивних радњи у нашем друштву. Одлучније и храбрије против људи који су се обогатили кршећи закон“.
Међутим, да ли су задовољни неки функционери у Српској напредној странци? Јер, на основу свега што сте рекли, може да се закључи да они који су злоупотребљавали ваше или председниково име за неке лоше ствари, или мало пре како сте рекли, возе скупа кола и тако даље, то су неки чланови СНС-а. Шта су они рекли после ове најаве?
„Па, вероватно мисле да се то не односи на њих. Људи убеде себе да је реалност другачија него што јесте. Нећу да сада генерализујем и да кажем да сви функционери, апсолутно велика већина функционера није, није у томе да ли има неког који је функционер, да ли на државном или локалном нивоу, па сигурно има. Грађани треба да очекују или могу да очекују да ће и те особе бити исто изведене пред лице правде, али и особе које су чланове других партија, али и особе које су чланови опозиционих партија, али и особе које нису чланови ни једне странке. Ово није борба против људи из једне странке, него против људи који крше закон. Имали или немали чланску карту било које политичке странке или су потпуно ван политичког живота, али су кршили закон“.
О ПРИТИСЦИМА НА ДРЖАВУ
Много често чујемо, Србија је под огромним притисцима и када се погледају информације, вести, коментари из региона и шире, да, може се закључити да Србија заиста јесте под притисцима. Какав је ваш одговор на те притиске? Који су притисци највећи? Како ће се наредни период показати, нарочито због промене власти у САД? После 20. јануара очекују се неки други поступци.
„Да, велика су очекивања од доласка Доналда Трампа и његове администрације. Рекао бих да цео свет сада са великим очекивањем чека, пре свега овај слободарски свет са позитивним очекивањима, сигурно део политичког естаблишмента у колективном Западу и са земљом пошто је Трамп буквално онај прави разбијач тог естаблишмента и дубоке државе. Србија је под великим притисцима изложена и била изложена у 2024, не мислим да ће се то променити у 2025. години. Ако ме питате, питали сте где смо или по чему смо или за шта смо највише изложени притисцима, то је свакако Косово и Метохија и ту се неће смањити притисак. Ја мислим да је ситуација све тежа и све гора на терену. Волео бих да грешим. До 9. фебруара до избора на Косово и Метохији сигурно можете очекивати много, много провокација Куртија, јер то је његова кампања, он нема шта друго да ради. Он верује у то што ради, да треба етнички очистити Косово. Он живи од Срба, он живи за то. Имаћемо много мука око Републике Српске. покуша ревизије Дејтовског споразума, питање како се окончава судски поступак против Милорада Додика, каква је пресуда суда, каква ће бити пресуда суда, видели сте притварање министра за безбедност Босне и Херцеговине из реда Републике Српске, Српског народа Ненада Несића, њему је јуче одређен притвор од 30 дана. Много изазова нас чека и наравно имамо у геополитички сложену ситуацију, пре свега по питању рата у Украјини, Блиског истока, буквално блоковског сврставања, недозвољавања да сте неутрални. Јер ако нисте са нама, ви сте против нас, ви не требате да будете за другу страну, него ако не прихватите да сте уз нас, ви сте аутоматски против нас. Врло деликатан положај Србије као војно-неутралне државе, држава која апсолутно поштује територијални интегритету Украјине, али не жели да квари традиционално веома, веома добре односе с Руском федерацијом. Ми јесмо на европском путу, а не желимо да заборавимо наше кинеске пријатеље. И многи ће рећи то је немогуће, то нико не може и ви седите на више столица, ево сад сте притерани или сатирани у чошак, сад то мора коначно да се рашчисти. А као што видите, Србија седи на тој својој столици већ 12 година и одолева све о томе“.
Фото: Инстаграм, milosvucevic
