Активисти немају пијетет према жртвама и њиховим породицима што доказују слике из ноћног провода. У Србији се тренутно дешава идентичан сценарио, као и прошле године након трагедије која се десила у Рибникару, када је малолетни Коста Кецмановић усмртио деветоро деце и школског чувара, пише портал 24седам.
Одређене интересне групе, веома свесно и врло организовано раде на дестабилизацији Србије користећи емоције људи након незапамћене трагедије која се десила 1. новембра, приликом пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, када је страдало 15 људи.
Поред тога што свакодневно користе погинуле и несрећу зарад остваривања својих интереса, ови активисти немају пијетет према жртвама и њиховим породицима што доказују слике из ноћног провода.
На првој слици имамо прилику да видимо вође протеста и опозиционе активисте Бранислава Ђорђевића, Владимира Хубу Арадија и Срђана Ђурића како уз пиво прослављају своје опозиционе акције.
Бранислав Ђорђевић је широј јавности постао познат као дечко вође протеста Миле Пајић, која га је јавно шамарала у кампусу Универзитета у Новом Саду.
Такође, Бранислав Ђорђевић је уписао студије Историје на Филозофском факултету, али се са истих исписао због тога што није могао да да услов за следећу годину, а потом се пребацио на катедру код Динка Грухоњића, идеолога ових протеста.
Владимир Хуба Аради је члан YИХР (Иницијатива младих за људска права), организације која се отворено залаже за независност лажне државе Косово и агенде да се у Сребреници десио геноцид.
Срђан Ђурић је Филозофски факултет уписао 2017. године и полако улази у осму годину студирања Српског језика и књижевности. Такође, Срђан Ђурић је политички активиста Покрета за слободу грађана.
На другој слици имамо прилику да видимо опозиционе активисте и вође студентских протеста Дејана Багарића, Доротеу Антић, Исидору Челекетић Мутин и политичког активисту са приватног факултета Радивоја Јововића како другују у кафани.
Дејан Багарић је дугогодишњи члан Демократске странке. На академском пољу није бележио значајне успехе, с обзиром да је прво студирао Филозофију, а затим се пребацио на Српски језик и књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду, што му даје статус незадовољног студента.
Доретеа Антић је емотивна партнерка Багарића и оно што их повезује јесте чланство у Иницијативи младих за људска права.
Исидора Челекетић Мутин је члан ПСГ, што такође говори да у питању нису никакви студентски протести, већ су студенти изманипулисани и само се користе као топовско месо.
Радивој Јововић се тренутно налази на функцији покрајинског посланика у Скупштини АПВ из редова ПСГ. Завршио је 2006. године приватни Факултет за услужни бизнис, а своју академску каријеру гради на такође приватном Факултету за правне и пословне студије др Лазар Вркатић у Новом Саду.
На трећој слици видимо наздрављање уз томпусе од стране Владимира Хубе и Дејана Багарића.
Оно што је заједничко за све ове људе јесте да су представници и активисти политичких странака и да користе свој статус дугогодишњих апсолвената како би се јавности приказивали као студенти.
Оно што их такође повезује јесте чланство у Иницијативи младих за људска права и мржња према Србији коју генерише идеолог ових протеста Динко Грухоњић.
Након свега, поставља се оправдано питање да ли су жртве од 1. новембра опозиционим активистима уопште важне или су оне само средство за постизање крајњег циља, а то је дестабилизација Србије?
Доказ да су им погинули само повод за политичко деловање јесте чињеница да ови опозициони активисти нису отишли ни на једну сахрану трагично настрадалих, нити су обишли ни једну породицу, већ управо супротно, у кафани, уз музику, алкохол и томпусе смишљају нове акције, а све у циљу да Србија стане.
Фото: Printscreen
