Симбол крваве руке постао је присутан на протестима НАТО опозиције у Србији, који уместо значења правде и слодираности оставља мрачан отисак, који нас наводи на питање: Шта заиста представља крвава шака и одакле потиче? Са историјског аспекта црвена рука има дубоке корене, а пример је Црвена рука Улстера, која је пореклом из Ирске и вековима представља снажан симбол идентитета и припадности, а не побуне и друштвеног отпора. У модерно доба црвена рука постаје симбол подршке домородачким женама у Северној Америци, које су изложене великим стопама насиља и нестанака. Још један пример је кампања „Црвене руке“ коју је 1998. године покренула организација Human Rights Watch, у преводу Чувар људских права, борећи се за злоупотребу деце војника у ратним зонама.
Међутим, црвени отисак људске руке у свету протеста има другу конотацију, а потиче из времена Друге Интифаде 2000. године у Израелу и Палестини. Слика Палестинца који вади крваве руке кроз прозор постала је симбол узнемирености и сукоба. Ова кореографија виђена је и 2003. године у Албанији, када је невладина организација „МЈАФТ!“, што у преводу значи ДОСТА, покренула кампању против корупције и насиља. Ова организација је активирана и финансирана од стране америчких фондова, а симбол крваве руке је врло брзо постао отпор грађана у Албанији, што значи тежња раздору система и земље, а одговара страним интересима. То потврђује и чињеница да западне службе користе овај симбол како би управљале народом Источне Европе, па тако протести у Јерменији, Грузији и Молдавији постају мета ове крваве кампање. Крвава шака је позната и као шаблон „обојене револуције“, који је виђен и у Северној Македонији током „Шарене револуције“ 2016. године, када су се побуњеници састајали сваког дана у шест часова на улицама македонских градова верујући у ову прљаву игру. Сличан сценарио виђен је и у Русији, где су опозиционе групације такође користиле исту симболику. Србија је већ имала сусрет са овом врстом кампање 5. октобра 2000. године, када је изабрана власт срушена од стране представника стиснуте песнице, коју је наводно представљала омладина. Симбол стиснуте песнице под називом „Отпор“ био је присутан и у Грузији 2003. године током „Револуције ружа“, у Украјини 2004. године током „Наранџасте револуције“, и у Јерменији 2008. године када је стиснута песница под слоганом „Хима“ што значи „Сада“ покушала да смени демократски изабрану власт. Овај симбол био је један од најзначајнијих током „Арапског пролећа“ у Египту 2011. године, након чега је на Блиском истоку преовладао хаос који траје и данас. Крвава шака у свету протеста не представља симболику, већ деловање прљаве кампање, која има за циљ дестабилизацију, где се трагедије и незадовољства појединаца користе за рушење система државе. Закључак : Крвава рука није симбол отпора, већ средство за рушење стабилне Србије.
