За 30 година Србија ће изгубити милион и по становника, показала је најновија пројекција у извештају Републичког завода за статистику. Преостали ће живети у ових 5 градова – Београд, Нови Сад, Нови Пазар, Крагујевац и Ниш, јер ће готово 50% популације бити концентрисано ту.
Подаци Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ такође нису оптимистични. Укупна процењена популација је прошле године била 6.623.183 становника, док нас је рецимо од 1991. до 2022. било скоро милион више, 7.576.837.
Једна ставка забрињава посебно, а то је удео старијих од 65 година, који је у порасту и тај тренд се наставља. Што се тиче наталитета, он је и даље низак. Да у не баш сјајној демографској слици ипак има и светлијих тачака. Једна од њих јасно показује да је животни век продужен. Конкретно, очекивано трајање живота на рођењу у 2023. години је најдуже у последњих 10 година. Жене су дуговечније од мушкараца – оне у просеку живе 78,7 година, а мушкарци 73,8. Међутим, нисмо сигурни колико ће их обрадовати податак да су и знатно бројније од „јачег“ пола, јер их је у 2023. било 3.402.267, а мушкараца 3.220.916.
Бројке кажу и да у односу на земље Европске уније у којима се у просеку живи 80,6 година, у Србији животни век траје око четири године мање. Међутим, оно што је и њих и нас једнако уздрмало, била је пандемија ЦОВИД-19. Тада је та „виша сила“ помрсила демографске конце свима у смислу повећане стопе смртности.
Колико та пошаст јесте однела живота и колико уздрмала здравље генерално, постали смо свесни тек кад је прошла (мада „судија“ званично још није свирао крај), па смо могли да са неке временске дистанце уочимо бољитак. Наиме, само трајање живота у Србији показује пораст и у 2023. години износи 76,3 година. То се дефинитивно може повезати са слабљењем утицаја пандемије.
„Батут“ је у својој анализи узео и шири временски опсег кад је у питању попис становништва (период 1991–2022. године). За те две деценије нас је било 930.000 мање. Још даље посматрано, у периоду 1953–1991. године, пописи становништва показују пораст броја становника, да би након тога уследило континуирано опадање.
Кад је реч о водећим узроцима зашто смо више умирали, него се рађали, то су последице болести система крвотока и малигна оболења. Такође, злоћудни тумор бронхија и плућа доводе често до смртног исхода. Конкретно, најчешћи узроци смрти у 2023. години, припадају следећим групама болести – болести система крвотока – 49,7 одсто (мушкарци 46,3 и жене 53,2 процента), тумори – 21,8 одсто (мушкарци 23,7 и жене 19,9 процената), болести система за дисање – 5,9 одсто (мушкарци 6,6 одсто и жене 5,2 процента). Свој данак узимају и болести жлезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма – 3,1 одсто (мушкарци 2,8 и жене 3,3 процента), те болести система за варење – 3,1 одсто (мушкарци 3,5 и жене 2,8 процената).
Што се тиче конкретно малигних болести, у 2021. години регистровано је 41.784 новооболелих особа од рака и приметна је стопа пораста. Од овог броја, више је мушкараца (оболело је њих 22.333), док је жена 19.451.
Територијално посматрано, пораст оболелих од рака код мушкараца забележен је у две области Србије: Севернобачкој и Западнобачкој области, а код жена у Западнобачкој и Севернобанатској области. Исте године, најниже стопе обољевања од малигних тумора запажене су код мушкараца у Рашкој и Топличкој области, а код жена у Мачванској и Топличкој области. Дакле, једна област посебно се издваја по најнижој стопи обољевања од малигних тумора, а то је Топличка област којој припадају Прокупље, Куршумлија, Блаце и Житорађа.
У Србији су, даље наводи извештај „Батута“, мушкарци највише оболевали и умирали од ових 5 малигних тумора: бронха и плућа, рака дебелог црева и ректума и малигних тумора простате. Малигни тумори бронха и плућа водећи су узрок оптерећења раком код мушкараца у Србији. Највише стопе оболевања уочене су у Севернобанатској области којој припадају Ада, Кањижа, Кикинда, Нови Кнежевац, Сента, Чока и Средњебанатској области којој припадају Нови Бечеј, Нова Црња, Житиште, Сечањ и Зрењанин, а најниже у Топличкој и Пиротској области.
Кад је реч о женама које оболевају од тумора, он је најчешће био локализован на дојци, бронху и плућима и дебелом цреву и ректуму. Малигни тумори дојке водећи су узрок оптерећења малигним туморима код жена у Србији. Највише стопе оболевања од рака дојке уочене су у Севернобачкој (Суботица, Бачка Топола, Мали Иђош) и Расинској области (Крушевац, Трстеник, Александровац, Брус) , а најниже у Зајечарској и Мачванској бласти (Шабац, Богатић, Лозница).
Насупрот свим наведеним територијама је Топлички округ (Прокупље, Куршумлија) који бележи најмање бројеве оболелих, али и умрлих од малигних болести.
kurir.rs/telegraf.rs/novosadska.tv
Foto: Pexels/Boris Hamer
