Законом о пензијском и инвалидском осигурању (ПИО) прописан је најнижи износ пензије у Србији, односно минимум који се мора исплаћивати пензионеру без обзира на то колико стажа има и колику је плату примао током радног века, а најнижа пензија тренутно износи 24.987 динара.
У Гласу осигураника, гласилу Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, наводи се да је од увођења у правне прописе најнижи износ пензије одређиван на различите начине, а да од 2002. године сви пензионери имају право на једнак најнижи износ пензије.
Од 2006. године најнижа пензија износи 25 одсто просечне зараде у Србији у претходној години.
Према важећем Закону о ПИО, корисницима из категорије запослених, самосталних делатности и професионалним војним лицима, најнижи износ пензије ванредно је усклађен од 1. јануара 2011. и тако одређен износ се даље усклађује као и пензије, па садашња најнижа пензија тренутно износи 24.987,67 динара, док је она за пољопривреднике мања и износи 19.644,74 динара.
И најнижа пољопривредна пензија је ванредно усклађена од 1. јануара 2011. године, када је износила 9.000 динара, и од тада се редовно усклађује.
У Гласу осигураника истичу да је нова повишица пензија најављена пре краја године, па се може очекивати да ће порасти и најнижа пензија за све категорије пензионера.
Додају да, и поред тога што прописи одређују минималан износ, постоје корисници којима он не припада, па појашњавају да на то, пре свега, може да утиче пребивалиште пензионера.
У зависности од одредбе споразума о социјалном осигурању, корисницима који живе у иностранству може да припада само износ који су зарадили, без гарантованог дела, а такве су одредбе свих споразума закључених између држава бивше Југославије.
У случају да корисник најниже пензије мења место пребивалишта, односно пресели се у иностранство, обавезан је да о тој промени одмах обавести Фонд ПИО, исплата се убудуће обавља на рачун стране банке, а истовремено се проверава да ли и даље може да се исплаћује најнижи износ.
Ако се за ове околности прекасно сазна, могуће су велике преплате и неугодне ситуације за кориснике који су обавезни да врате оно што им не припада, иако користе релативно мали износ пензије.
Као веома важно се наводи то да се могућност исплате најниже пензије цени по пребивалишту, а не по томе да ли се исплата пензије обавља у Србији или у другој држави.
Тако, на пример, неко са пребивалиштем у Словенији може да овласти другу особу да прима пензију у Србији, али то не значи да ће се наставити са исплатом најниже пензије.
Једнако поступају и носиоци осигурања у иностранству, па тако грађани Србије не би могли да користе гарантовани износ пензије из, рецимо, Босне и Херцеговине.
Поред пребивалишта, на право на најнижу пензију утиче и чињеница да ли је пензионер остварио право на пензију у иностранству.
Наиме, Законом о ПИО је прописано да се најнижа пензија кориснику
исплаћује само ако збир пензије која је одређена у Србији и пензије коју добија из иностранства није већи од прописаног најнижег износа.
У случају да је збир пензија мањи од најнижег износа пензије, кориснику ће се исплаћивати разлика до најнижег износа, а то заправо значи да ће збир пензије коју прима из иностранства и пензије коју прима у Србији са разликом износити укупно онолико колики је прописани најнижи износ пензије.
Уколико је збир већи, корисник ће на рачун добити само износ који му је на основу стажа и зараде одређен.
Наравно, да би се дошло до збира, инострана пензија се прерачунава у динаре према важећем девизном курсу на дан остваривања права.
Уколико је инострана пензија остварена након пензије у Србији, од тога дана се поново одлучује о најнижем износу пензије, што значи да постоји могућност да неко ко је користио најнижу пензију остане без ње, када стекне пензију у иностранству или да од тога дана добија само разлику од збира свих пензија до гарантованог најнижег износа.
У пракси се ради тако да када је позната чињеница да пензионер има и стаж у иностранству, при одређивању висине пензије у Србији ће се одложити одлука о најнижем износу.
Практично у свим случајевима, осим ако осигураник још не испуњава услове у иностранству, та одлука ће утицати на право на најнижи износ.
Ако се на инострану одлуку не би чекало, велики број иностраних пензионера који немају пуно стажа у Србији дошао би у ситуацију да враћа преплаћени износ, што би требало избећи, а то је и један од разлога због чега сви будући пензионери при подношењу захтева треба да пријаве и свој рад у иностранству.
Фото: Pexels
