Деца која користе услуге београдског Свратишта најчешће живе у екстремном сиромаштву, неадекватним стамбеним објектима који углавном немају струју и текућу воду, а у зимском периоду број корисника се управо из ових разлога повећава, рекла је данас за Танјуг програмска координаторка Центра за интеграцију младих Александра Шијан.
Она је навела да је управо због свих тих фактора, као и радног времена Свратишта, веома важно обезбедити адекватну сезонску одећу и обућу.
„Нажалост, нисмо у могућности да пружамо услугу спавања и то јесте нешто што представља проблем у хладним зимским данима, када имамо и појачану посету корисника с обзиром на временске услове и ризике које зима доноси“, рекла је Шијанова.
Деца корисници услуга Свратишта углавном станују у објектима од картона или других трошних материјала, а како наводи Шијанова, у тим објектима често долази долази до пожара.
На питање да ли постоји могућност да се деци која живе у таквим условима обезбеди привремени смештај током зиме, Шијанова одговара да интересе детета тада заступају центри за социјални рад.
„Ми у Свратишту имамо индивидуални план за свако дете, имамо базу података, наши социјални радници обавештавају надлежне центре о пријему сваког детета и уколико препознамо такву потребу, то адресирамо центру који заправо има мандат да се бави доношењем таквих одлука“, објаснила је она.
Услуге Свратишта у овом моменту користи око 400 деце узраста од пет до 15 година, већина њих долази добровољно и уз подршку родитеља.
Према речима Шијанове многи корисници раде на улици како би помогли својим породицама, али, такође, постоји и моменат принуде.
„Разлози зашто се деца налазе у уличној ситуацији или су укључена у живот и рад на улици су, према нашем двадесетогодишњем искуству, екстремно сиромаштво, социо-економска искљученост, низак образовни ниво, висок ниво дискриминације у друштву и генерално један широки друштвени проблем који ову децу склања, не види и ставља у ризик од живота и рада на улици“, навела је она и истакла да је ово друштвени проблем који се не тиче само правосуђа и полиције него свих система који треба да решавају проблем екстремног сиромаштва и искључености из друштва.
Она деца која проводе дане у Свратишту живе у неадекватним и нехигијенским објектима, а током зиме ово су фактори који доприносе развијању одређених болести.
„Сва деца у Србији по закону морају бити примљена (у здравствену установу) и имају здравствено осигурање и наши стручни радници користе тај институт у примени рефералног механизма када упућујемо децу на услуге здравственог система које су им неопходне“, објаснила је Шијанова и додала да Свратиште има добру сарадњу са државним институцијама.
Корисницима услуга ове установе у оба објекта у Београду омогућено је да изврше личну хигијену, обезбеђени су им оброци, помоћ при учењу и надзор медицинског техничара.
Више од 80 одсто деце из Свратишта успешно похађа основну или средњу школу.
Подаци Центра за интеграцију младих показују да у овом тренутку услуге Свратишта користи око 400 деце узраста од пет до 15 година, а тај број ће се повећати током хладних дана и зато је потребно правовремено реаговање.
Иако након 15. године живота губе право на коришћење услуга Свратишта, запослени им и даље пружају подршку при едукацији која ће им омогућити лакше интегисање у друштво.
За ову категорију бивших корисника, Центар за интеграцију младих отворио је социјално предузеће Кафе бар 16, где деца која изађу из система Свратишта могу да се запосле и стекну вештине које ће им умногоме помоћи у даљем професионалном усавршавању.
