Када помислимо на масну храну, често је аутоматски повезујемо с нечим лошим по наше здравље. Међутим, не би требало све ове намирнице стављати у исти кош.
Масти су, ако оставимо „лош глас“ о њима по страни, незаобилазан део наше исхране. Обезбеђују енергију и одржавају стабилну температуру нашег тела, извор су есенцијалних масних киселина које наше тело, само, не може да произведе, док витамини растворљиви у мастима, као што су А, Д, Е и К могу да се апсорбују једино уз помоћ масти, подсећа нутрициониста Дијана Радетић. Ипак, требало би бирати „добре“, незасићене масти.
– Студије су показале да исхрана богата мононезасићеним масним киселинама, као што су оне које се налазе у биљним уљима (маслиново, сунцокретовом сојино, кукурузно), авокаду, орашастом воћу, семенкама и риби, може позитивно да утиче на регулацију нивоа холестерола у крви. Конкретно, помажу у снижавању нивоа „лошег“ ЛДЛ холестерола, док могу да одржавају или чак повећају ниво „доброг“ ХДЛ холестерола – наводи нутрициониста.
С друге стране, „лоши“ извори масти, посебно засићене и транс масти, могу да подигну ниво холестерола у крви.
– Имајте на уму да су извор „лоших“ масти сви производи који су вишеструко прерађени – месне прерађевине, пекарски и кондиторски производи, али и црвено месо и оброци који се припремају пржењем и поховањем. Нарочито избегавајте или у најмању руку строго контролишите унос транс масти – саветује Дијана.
Три предности здравих масти
Исхрана богата мононезасићеним масним киселинама, осим што позитивно утиче на ниво холестерола у крви, што умањује ризик од настанка срчних обољења, такође има утицај и на ниво инсулина и глукозе у крви, што је од значаја код лечења дијабетеса типа 2.
– Поред тога, здраве масти доприносе смањењу упала у организму, што је још један фактор који помаже у смањењу ризика од срчаних болести. Генерално, масти пружају дужи осећај ситости, умањују „нападе“ глади и тако потпомажу контроли телесне тежине – поручује Дијана Радетић.
Фото: Pexels
