Српска текстилна индустрија специјализивана је за мање серије и квалитетан начин израде модела па домаћи текстилци данас раде за велике светске брендове као што су „Монклер“, „Риплеј“, „Хуго Бос“, „Бенетон“, „Калцедониа“…
Некада моћна привредна грана која је запошљавала више од 250.000 радника, текстилна индустрија опет се као феникс диже из пепела, па српски кројачи и моделари данас раде и за познате светске брендове.
Иако текстилна индустрија и индустрија коже и обуће данас броји 1.800 предузећа са 47.000 запослених, из године у годину њихови резултати су све бољи, што је резултирало извозом вредним 1,7 милијарди евра.
Српска текстилна индустрија специјализивана је за мање серије и квалитетан начин израде модела па домаћи текстилци данас раде за велике светске брендове као што су „Монклер“, „Риплеј“, „Хуго Бос“, „Бенетон“, „Калцедониа“…
Немања Јовановић, саветник у Удружењу за текстил у Привредној комори Србије каже за Курир да је производња текстилних и одевних предмета успела да оствари извоз од 1,7 милијарди евра у 2023. години, док је у првих пет месеци ове године он износио 675 милиона долара.
– Ако поредимо то са 2022. годином, производња и извоз текстилних производа су повећани за око 10,6 одсто, а извод одевних предмета за 2,2 процента. Постоји 30 страних фабрика које послују у Србији. То су фабрике и инвестиције које углавном долазе из Немачке, Италије и Турске. Те земље су традиционали највећи извозни партнери Србије, пре свега Италија у коју годишње извозимо готово пола милијарде евра вредну робу. Највећи увозни партнери су Кина, Италија и Турска – објашњава Јовановић.
БРОЈКЕ
1,7 милијарди евра вредео је извоз текстилне индустрије у 2023.
675 милиона долара вредност је извоза текстила у првих пет месеци ове године
30 страних фабрика текстила ради у Србији
Да ли ће тај успон текстилне индустрије моћи да прати и српско школство и какво је интересовање ђака за ова занимања питали смо Милорада Антића, председника Форума средњих стручних школа.
– Што се тиче кадрова сигурно је да их неће бити довољно јер текстилна школа не привлачи ђаке пре свега због изузетно ниских зарада. За кројаче плате се крећу између 50.000 и 60.000 динара, а за моделаре су нешто мало веће. Држава може да појача интересовање ученика нарочито у Лесковцу, кога популарно називају српски Манчестер давањем што више стипендија за те ученике, корјаче, моделаре. Требало би да текстилна индустрија уђе у систем дуалног образовања, па да осим теоријске наставе у школи ученици имају и практичан рад у фирми, што би им омогућило да одмах после завршене школе буду спремни да раде. На тај начин би допринели текстилној индустрији, али је за то потребна промоција кроз медије како би ученици заитересовали за тај посао – каже Антић за Курир Бизнис.
Он додаје да би велике текстилне фирме које успешно послују и извозе на страна тржишта могла да стимулишу раднике већим зарадама.
– Плата треба да буде стимуланс и требало би тај посао да буде плаћен мало боље. Рад треба да прати награда. Имамо довољан број наставника и сигурно ће Министарство просвете, због успона текстилне индустрије, одобрити више одељења текстилне струке – истиче Антић.
Фото: Pixabay
