Српска православна црква и њени верници 17. октобар посвећују светом Стефану и Јелени Штиљановић.
На празник најузронијег хришћанског владара ваља урадити нешто због чега ће вас служити срећа током целе године.
Блажени кнез Стефан Штиљановић, пореклом из српског племена Паштровића, јужно од Хума, са црногорског приморја, рођен је од православних и благочестивих родитеља и одгајен у свакој доброј науци Господњој.
У нашој традицији приказан је као најузорнији хришћански владар, који је чинио племенита дела и јуначки се борио против Турака.
Још као млад показао се као веома богољубив и човекољубив и старао се да срце своје свагда има управљено ка Господу. Када је пак одрастао он је усрдно ревновао у делатном испуњавању воље Божје, којој се учио из Светог Писма.
Отишавши из свог родног краја у Срем (крајем 15. или почетком 16. века), он постаде деспот Српски и доби на управу место Моровић у Срему, где од тада беше његово седиште. Праведни Стефан се и овде, као и свуда до сада, уклањаше од свакога зла и чињаше своме народу многа добра.
Не зна се када је Стефан Штиљановић рођен, позната је само година смрти, 1543. Био је последњи кнез паштровски, добротвор и српски светитељ. Порекло води из Приморја, из Паштровића. Имање је оставио свом народу и отишао у Срем 1498. године због сукоба са Млечанима.
Народна традиција приказује деспота Стефана Штиљановића као најузорнијег хришћанског владара и за њега везује многобројна племенита дела, као и јуначку борбу против Турака.
Приликом борбе за угарски престо између краља Фердинанда и војводе Запоље, нашао се на страни Фердинандовој. Од Фердинанда је добио имања у вировитичкој жупанији као и град Валпово где је владао.
Иако беше опасан влашћу, он никада не заборављаше чинити правду. Но времена у којима он управљаше беху врло тешка, и неприлике притискиваху њега и његов народ са сваке стране. Праведни Божји родољуб, овај дивни кнез и деспот Српски може се заиста успоредити са светим Александром Невским или са светим Јованом Владимиром.
Сахрањен је у манастиру Шишатовцу у Срему, а од СПЦ је уврштен је у ред светитеља. У јесен, 17. октобра сваке године се помиње и слави његово име.
На гробу његовом појављивала се ноћу светлост, према којој су и пронађене његове свете мошти, које су дуго почивале у фрушкогорском манастиру Шишатовцу, па су за време Другог светског рата пренете у Београд и положене у Саборну цркву поред тела кнеза Лазара. Његова жена Јелена видећи нетљене мошти Стефанове и чудеса од истих замонаши се и предаде подвигу до смрти.
На данашњи дан верници треба да се помоле овим речима:
На Земљи си премудрошћу стекао славу, богатство твоје Господу предавши, и Он те је међу небеске житеље населио. Тело твоје, свети, на земљи је сачувао нетрулежно, јер си у целомудрености и чистоти праведно поживео: Зато са слободом моли Бога да нас спасе, Свети Стефане.
Јелена Штиљановић, монашко име Јелисавета је српска кнегиња и светитељка. Била је супруга кнеза Стефана Штиљановића. После његове смрти побегла је од Турака у Немачку. Када је сазнала да су пронађене мошти њеног мужа, Јелена је дошла у манастир Шишатовац да им се поклони. Ту се и замонашила под именом Јелисавета. Преминула је око 1546. године.
Како обичаји налажу, данас треба да урадите бар једно добро дело и тиме испоштујете срспку традицију и сећање на Стефана и Јелену Штиљановић.
informer.rs/novosadska.tv
Foto: Pexels/Jovan Popović
