Седница Скупштине Србије на којој ће се, поред осталог, расправљати о ребалансу буџета за ову годину почела је данас нешто после 10.00 часова, а у парламент су стигли премијер Милош Вучевић, министар финансија Синиша Мали и други чланови владе.
Предлогом за узмену Закона о буџету за ову годину предвиђено је да буџет Србије износи 2.173 милијарде динара, односно да буде повећан за 132,5 милијарде динара.
Одбор за финансије Скупштине Србије прихватио је синоћ у начелу предлог за измену Закона и предложио парламенту да га усвоји.
Премијер Милош Вучевић рекао је недавно да ребаланс доноси доста добрих вести за грађане и државу, те да се издваја више новца и за подршку породицама са децом, 25 милијарди, а да додатних 20 милијарди иде за здравство, као и 20 милијарди додатних за пољопривреднике.
„Определили смо средства која треба да нам појачају и саобраћајну инфраструктуру, пре свега куповина нових возила, који треба да саобраћа између главног града, аеродрома “Никола Тесла” и ЕКСПА. Припремамо и инфраструктуру за враћање обавезног војног рока. Ту је и осам милијарди за плате у просвети. Чека нас тежак разговор са свим субјектима за буџет 2025. године“, рекао је Вучевић.
Министар финансија Синиша Мали изјавио је на седници Одбора за финансија у Скупштини Србије да је основ за припрему ребаланса за ову годину била економска ситуација и програм Србија 2027 и Експо, што ће, како је напоменуо, бити и основ за припрему буџета за 2025. годину.
Мали је рекао да су јасно дефинисани приоритети које држава следи и које жели да остваримо до 2027. године.
„Имамо веће приходе од 132,5 милијарди динара, хтели смо на прави начин да расподалимо те приходе на оно што је приоритет и што омогућава даљи, убрзани раст, развој и модернизацију наше економије“, рекао је синоћ Мали у Скупштини Србије.
На дневном реду је укупно седам тачака, а једна од њих су измене Закона о финансијској подршци породици са децом којим се омогућава издвајање више средства за бебе.
Посланици минутом ћутања одали пошту страдалима у саобраћајној несрећи код Краљева
Посланици Скупштине Србије данас су на почетку седнице минутом ћутања одали пошту страдалима у саобраћајној несрећи која се догодила у суботу на путу Ушће – Краљево.
Посланик Народног покрета Србије Мирослав Алекисћ предложио је претходно да се одржи минут ћутања поводом трагедије у којој је страдало пет особа, међу којима и четити члана једне породице, отац и троје деце.
Парламент је, такође, констатовао престанак мандата народне посланице Селме Кучевић.
Донета је и одлука да се о свих седам тачака дневног реда међу којима је и ребаланс буџета, води обједињена начелна расправа.
Мали: Србија међу најбрже растућим економијама у Европи
Потпредседник владе и министар финансија Синиша Мали изјавио је данас да Србија има други највећи раст БДП-а у Европи у првој половини години од 4,3 одсто раста и да полако, али сигурно улази у најбрже растуће привреде у Европи.
Образлажући Предлог закона о изменама и допунама Закона у буџету за 2024. годину на седници Скупштине Србије, Мали је рекао да тај предлог Закона произилази из стања у којем се наша привреда тренутно налази и да је дефинисан циљевима и опредељеним циљевима које су дефинисани у програму Србија 2027.
„За остварење тог програма по којем не само да треба да уложимо додатан новац у инфраструктуру по целој нашој Србији, у 323 пројекта која треба да подигну квалитет инфраструктуре у нашој земљи, већ нам је то циљ који треба да доведе до тога да нам просјечна зарада у Србији на крају 2027. године буде 1.400 евра, просечна пензија 650 евра и минимална зарада 650 евра“, рекао је Мали.
Он је нагласио да је стопа раста БДП-а у првој половини ове године 4,3 одсто.
„Ми смо друга земља у Европи по том податку и по том резултату, дакле одмах иза Малте. То значи да полако али сигурно улазимо у тај круг најбрже растућих економија када је Европа у питању. Наша економија је међу топ пет најбрже растућих економије у Европи. Дакле, основни циљ који смо желели, а то је да нам економија убрзано расте, да се убрзано приближавамо стандардима Европске уније, управо на овај начин то и остварујемо“, поручио је Мали.
Он је истакао да ће Србија ове година имати око 76 милијарди евра бруто домаћег производа.
„Да вас подсетим, 2012. године БДП, дакле вредност свега што се произведе у нашој економији био је 33,4 милијарди евра. До краја године очекујем стопу раста од 3,7 или 3,8, одсто, дакле и даље ћемо бити међу топ две или три економије у Европи. То је веома, веома важно, јер што брже растемо, што више растемо, то нам је основа и за подизање плата, подизање пензија, подизање минималне зараде и даљих инвестиција и у пољопривреду, и у културу, и у екологију, и у здравство и све оно што је на крају крева и део овог ребаланса буџета“, рекао је Мали.
Стаменковски: Предлажемо повећање родитељског додатка од 500.000 до 3,18 милиона
Повећање родитељског додатка кључна је новина Предлога закона о финансијској подршци породицама са децом изјавила је данас министарка за бригу о породици и демографију Милица Ђурђевић Стаменковски.
Она је образлажући овај предлог у Скупштини Србије истакла да се њиме родитељски додатак за прво дете за децу рођену од 1. јануара ове године повећава на 500.000 динара, за друго дете на 600.000, за треће на 2,28 миилиона, а за четврто на 3,18 милиона динара.
„Уколико усвојите ово што предлажемо имаћемо највећи родитељски додатак на Балкану“, поручила је она посланицима и навела да се највише повећава додатак за друго дете и то са 3,6 на 6,5 просечних плата.
Додала је и да ће једнократна помоћ за друго и треће дете износити 135.000 динара и да ће паушал за беби опрему износити 7.500 динара.
Као веома важне новине министарка је навела и да родитељи више неће имати законску обавезу да прибављају уверење о катастарским приходима које чланови породице остварују по основу пољопривредне делатности.
„У пракси, то значи један папир мање, чиме се олакшава остваривање права на дечји додатак. А увек када се смањује процедура, бирократија, администрација, то је нешто што је на корист грађана“, оценила је она.
Истакла је да се предложеним изменама закона у исти положај доводе жене које остварују право на накнаду зараде и жене које остварују право на остале накнаде по основу рођења и неге детета у погледу посматрања основица које су од утицаја на остваривање права, јер се, како је рекла, више не рачунају основице које су остварене пре отварања трудничког боловања.
„На овај начин смо изједначили положај жена које су у радном односу са женама предузетницама које самостално обављају делатност“, нагласила је Ђурђевић Стаменковски.
„Изменама је промењена надлежност председника Комисије за доделу новчаних срестава за изградњу односно куповину породично стамбене зграде или стана по основу рођења детета, јер ће убудуће наведене надлежности уместо Министарства за рад, запошљавање, социјална и борачка питања обављати Министарство за бригу о породици и демографију“, рекла је она.
Подсетила је да држава са 20.000 евра помаже куповину првог стана или изградњу прве куће младим брачним паровима са децом.
Ђурђевић Стаменковски је оценила да је породица одбрана хришћанске цивилизације, оно што нас спаја без обзира на то којој нацији или религији припадамо.
Додала је да у читавој Европи и свету јачају политичке снаге које потребу очувања породичних вредности кандидују као суштинску и као приоритетну.
„У том контексту осврнула бих се и на речи председника државе јуче на Самиту будућности у Њујорку. Србија је модерна земља, али није спремна да жртвује своје традиционалне вредности. То је поручено од стране шефа државе у Њујорку“, рекла је она.
Оценила је да је то још једна потврда стратешког опредељења државе која чува традиционалну породицу као најсигурније место за рађање, васпитање и подизање деце насупрот покушајима да се под изговорима некакве „воук“ културе успавају традиција и традиционалне вредности и практично изврши еутаназија породице каква одувек постоји.
Фото: Танјуг Раде Прелић
