Министарка заштите животне средине Ирена Вујовић изјавила је да је циљ актуелне власти у Србији да се на основу разговора са струком и грађанима, компанија „Рио Тинто“ строгим смерницама доведе у позицију да поступи на једини могући начин – да заштити животну средину уколико жели, како је навела, да рудари литијум.
„Разговоре с научном заједницом иницирао је председник Србије Александар Вучић с циљем да се струка максимално укључи како би се у наредном периоду водила озбиљна, одговорна и на чињеницама заснована дискусија у вези са пројектом ‘Јадар’ „, рекла је Вујовић у интервјуу за данашњу Политику.
Она је поручила да је „заштита животне средине наш апсолутни приоритет“.
Напоменула је да је грађанима јасно да тврдње дела јавности који је против ископавања литијума долазе од оних који су својевремно довели „Рио Тинто“ у Србију и који су дали компанији све кључне дозволе.
„Тада су у литијуму видели развојни потенцијал, а данас само политички. За ову власт, литијум није полигон за политичку борбу и непрекидано радимо на усаглашавању прописа са строгим стандардима ЕУ, унапређујемо мониторинг стања набавком нове опреме, јачамо капацитете инспекцијских и свих других служби“, навела је она.
Од 17. септембра у трајању од 15 дана на јавном увиду је први документ у процедури израде студије о процени утицаја на животну средину за рударски део пројекта „Јадар“ – Захтев за одређивање обима и садржаја студије.
„Позивам све грађане и струку да дају мишљење на захтев, јер без њихове сагласности и без апсолутног уверења да су задовољени највиши европски стандарди заштите животне средине, неће бити ни имплементације пројекта“, рекла је министарка.
Према њеним речима, грађанима је јасно да су политизација теме литијума и неодговорни покушаји застрашивања грађана ширењем дезинформација политички мотивисани.
„Свесни ставрних мотива опозиције, ми ћемо када је реч о литијуму, наставити са одговорним приступом и сачекаћемо подношење званичних стдудија о процени утицаја на животну средину, јер су та документа основ за аргументоване дијалоге засноване на чињеницама“, казала је Вујовићева и додала да ће након тога грађани слободно моћи да одлуче којим путем ће се Србија даље развијати и напредовати.
Указала је да су стандарди заштите животне средине у Србији једнако високи као и у земљама ЕУ.
„ЕУ је наше главно извозно тржиште, што значи да је како наш, тако и интерес саме компаније, да у свим фазама пројекта обезбеди савремене технологије и испоштује високе стандарде заштите животне средине“, навела је она и додала да је овај пројекат под лупом свих грађана.
Поручила је да само ако су сви стандарди задовољени и компанија докаже да ће се користити нове технологије које неће угрозити околину, како је рекла, „можемо да наставимо разговоре“.
Када је реч о дивљим депонијама, објаснила је да је министарство поставило амбициозне циљеве, а то је Србија без дивљих и несанитарних депонија.
„Први пут широм Србије градимо зелену инфраструктуру – модерне регионалне центре за управљане отпадом по савременим стандардима. Такав центар ће бити ‘Дубоко’ у Ужицу који сада има изграђену депонију, а у који улажемо око 30 милиона евра“, рекла је она.
Навела је да се у овом моменту већ изводе радови на регионалном центру у Пироту, као и највећем центру у Србији каленић-Уб, ка којем ће гравитирати 15 градова и општина.
„До 2027. изградићемо девет регионалних центара за управљањем отпадом из 62 локалне самоуправе, од чега седам градимо кроз пројекте министартсв које водим“, рекла је она.
Навела је да су до сада санирали осам несанитарних депонија, док је у току санација још њих шест у Пожеги, Зрењанину, Руми, Тополи, Суботици и Прокупљу.
„Када је реч о мањим, дивљим депонијама, већ четири године одвајамо средства за њихово уклањање и до сада смо очистили више од 1.000 локација“, закључила је Вујовићева.
Фото: Министарство заштите животне средине
