Србија је била под турском влашћу од 1459. године када је пало Смедерево, све до 1878. године, када је и последњи турски војник напустио Београд. У том периоду интензивирала се употреба турцизама који су и данас у употреби.
Поред речи, у нашој кулутури одомаћила се њихова храна, али и култура. Сваки дан започињемо турском односно домаћом кафом, носимо папуче по кући и изување је обавезно.
Ово су само неки од примера које смо покупили из турске културе, а у наставку вам откривамо више детаља.
Језик
У свакодневном говору, користи се велики број турцизама. Авлија, ајвар, барјак, буразер, чарапа, чорба, ћуприја, ћилим, дугме, ексер, јогурт, капија, лакрдија, мердевине, паре, ракија, таван, зејтин, хајдук, само су неке од турских речи којима се служимо. А кад би покушали да их набројимо све, сигурно у томе не би успели.
– Тренутно је у употреби око 3.000 турцизама – изјавила је за ББЦ на српском Мирјана Теодосијевић, професорка турског језика и књижевности на Филолошком факултету у Београду.
Интензивирањем глобализације, турцизама је све мање и мање, а све већи број младих почиње да користи англицизме.
– Млађи их знатно мање користе… Држим те предмете на факултету и када поставим неко питање – на пример, који је турцизам за зид – углавном не знају –
По њеним речима, у Југославији је коришћено знатно више турцизама – око 8.000 – пре свега због популације исламске вероисповести на територији Босне и Херцеговине.
– Кроз историју, све до краја 19. века, био је велики утицај турског језика на овдашњи живот – ширили су га турска администрација, војска, као и овдашњи људи који су примили ислам. Тога више нема, данас је страшно велики утицај енглеског – навела је Теодосијевић.
Ипак, турцизми и даље имају стилску функцију у језику, али углавном код књижевника старијих генерација, додаје.
– Највише их има у религији, јер највећи верски изрази – џамија, муфтија, намаз… – никада нису превођени, али има их у бројним другим областима – наводи.
На питање новинара који јој је омиљени турцизам изјавила је:
– Јок, што значи нема и бре. Волим и вала, што је исламска заклетва валахи билахи, тј. тако ми бога. Ми вала користимо за појачавање нечега – иситче.
Теодосијевић ту истиче и једну занимљивост о турским туристима.
– Они овде, ако изузмемо млад свет који долази за викенд, углавном стижу турама Траговима нашег царства, па често очекују да људи овде знају турски. Чак се и чуде кад их неко не разуме – испричала је она.
Свакодневни „ритуали“
Као први и основни обичај издвоја се јутарњи ритуал многих Срба – турска кафа након, или чак пре доручка, за разбуђивање и спречавање потенцијалне главобоље.
Постоји и одређени број људи који само црну кафу препознаје као праву кафу – остале се не рачунају. Каквог год да сте схватања, турска кафа из џезве, уз, пре или после хране коју волимо да унесемо као свој први оброк, заиста чини навику за почетак дана.
Ако се и на тацницу испод шољице стави и ратлук – нема већег ужитка за наша непца.
Храна
Из турске кухиње преузели смо, веровали или не сарму. Међу осталим „домаћим“ јелима које волимо су и пилав, мусака, кисели купус, разне пите, али и ђевреци и други пекарски производи, такође су преузети.
Што се слаткиша тиче, од турских специјалитета које обожавамо издвајају се тулумбе, баклаве, туфахије… Као главне карактеристике турске кухиње углавном се истичу чорбе, много поврћа и зачина.
kurir.rs
Foto: Pexels
