У Београду се тренутно вештаче три камере које су, како се незванично наводи, скинуте са улаза у Бору у којем живи породица нестале Данке Илић (3), односно, њени мајка и отац Ивана и Милош, као и две камере из Бањског поља у којем је девојчица нестала. Вештачење би требало да буде готово за недељу дана, а сви се питају да ли се на тим снимцима крије истина о Данки и шта уопште значи то вештачење, обзиром да је рок за подизање оптужнице против Дејана Драгијевића и Срђана Јанковић, осумњичених за њено убиство 26. септембар.
„Не мора да значи да је реч о нечем новом, али једноставно јавност није била упућена у то. Могуће да имају неки доказ, могуће да имају све време, али су сада одлучили да са тим изађу у медије. Ово су све предистражне радње које могу да се наставе и када се подигне оптужница, односно да се настави да прикупљањем доказа. Валидност доказа оцењује суд. Слободна оцена доказа као једно од начела, даје могућност суду да одлучује на основу свог слободног уверења, али тако да то уверење мора произићи из савесне и брижљиве оцене доказа и резултата целокупног поступка. Иначе, рок за подизање оптужнице против осумниичених се ближи, али ја искрено не верујем да ће их пустити напоље, већ да ће им продужити притвор“, рекао је форензичар Часлав Ристић за Телеграф.рс.
Подсетимо, случај нестанка двогодишње Данке Илић дуже четири месеца је у фази истраге, а оптужнице за убиство још нема ни у најави. Максималан период који осумњичени Дејан Драгијевић и Срђан Јанковић могу да проведу у притвору чекајући оптужницу је шест месеци. Дакле, уколико оптужница не буде подигнута до 26, септембра, њих двојица ће бити пуштени на слободу.
Случај убиства Данке Илић прети да постане један од оних који никада нису решени. Због тога што је од хапшења осумњичених прошло више од четири месеца а, према до сада познатим информацијама, и даље нема конкретних доказа, почеле су поново да круже гласине да је дете живо и да је у иностранству.
На два кључна питања нема одговора – где се налази тело детета и како на месту злочина нису пронађени девојчицини ДНК трагови?
До сада је анализирано више од 500 трагова пронађених на различитим предметима, укључујући аутомобил, панталоне, секиру, ножеве, моторну тестеру и тепих, а већи део ствари изнесен је из куће породице Драгијевић. Ни на једном предмету нису пронађени ДНК трагови девојчице. Такође, капљица крви откривена у аутомобилу, која је могла да буде крунски доказ, није Данкина. Крв пронађена у службеном аутомобилу, као и она уочена на панталонама Драгијевића, наводно припадају њему.
Двојица осумњичених најпре су у полицији признали злочин и дали детаљне исказе о томе шта се догодило, али још није утврђено да ли су говорили истину. Пред тужиоцем је Драгијевић признао дело, али је испричао да је он премештао тело, што је било у супротности са оним што су испричали у полицији. Међутим, затражио је да буде допунски саслушан од стране Вишег јавног тужиаштва у Зајечару, те је на саслушање доведен 11. јула и тада је негирао да је учествовао у убиству девојчице.
Тако се његов исказ поклопио са исказом другог осумњиченог, Срђана Јанковића, који се најпре бранио ћутањем, а потом одлучио да жели да буде саслушан и у потпуности је негирао кривицу.
Иако је признање дато у тужилаштву валидан доказ, оно не може да буде и једини доказ. Међутим, након што је Драгијевић „променио плочу“, ни исказа више нема. Притом, недостатак доказа може да доведе до потпуног обустављања кривичног поступка.
Тужилаштво оптужницу може да подигне, али је потребно да је потврди суд. Уколико пред суд пристигне оптужница без доказа, она може да буде оборена. Уколико би Виши суд одбио оптужницу, а Апелациони суд потврдио ту првостепену одлуку, Драгијевићу и Јанковићу не би могло да се суди чак ни ако накнадно буду прикупљени докази против њих.
Све то води до чињенице да тужилаштво има две опције – да подигне оптужницу или да, по истеку шест месеци, осумњичене пусти из притвора и настави да прикупља доказе, с обзиром на то да, након пуштања осумњичених на слободу, не постоји законски рок у ком истрага мора да буде завршена, с тим што суђење мора да почне у разумном року, како не би дошло до застаревања случаја.
И даље остаје мистерија како на основу признања осумњичених није пронађен ниједан доказ. Таква ситуација указује на могућност да су осумњичени дали у потпуности лажно признање или да су барем неки делови признања, који би могли да буду кључни, били неистинити.
telegraf.rs
Vizual: novosadska.tv
