Немају сви људи дар да освоје пажњу слушалаца, али 10 фраза могу да вас поткопају, јер због њих одмах звучите мање интелигентно.
Речи имају невероватну моћ, као и начин на који их неко користи. Да ли сте приметили како неки људи одушевљавају публику када причају, док други једноставно не? Не ради се само о томе шта кажу, већ и о томе како то кажу. А неке фразе могу чак учинити да изгледате мање интелигентни него што заиста јесте. И и психологија то подржава. Речи које бирамо могу да обликују то како нас други виде. Ако желите да звучите паметно и да оставите трајан утисак, пазите на речи.
1. „Као, како се зове, овај, хм…“
Сви користимо поштапалице и додатне речи када разговарамо. Али ако кажете „свиђа ми се“, „хм“, „овај“, „како се зове“ као сваку другу реч, то може учинити да изгледате несигурно или нервозно. Можда чак звучи као да не знате о чему причате.
Дакле, шта треба да урадите уместо тога? Одвојите тренутак. Удахните. Размислите шта желите да кажете. Затим, реците то јасно и самоуверено. Људи ће вас више поштовати!
2. „Нисам геније, али…”
Сви смо то доживели – имате идеју, али нисте сасвим сигурни у њу. Дакле, своју реченицу почињете са „Нисам геније, али…“. Проблем је што због тога изгледа као да не верујете у своју идеју.
Уместо да поткопавате себе, покушајте да кажете нешто попут „Ево идеје…“ или „Шта ако покушамо…“. На овај начин своју идеју износите напоље, а да је не умањите пре него што уопште буде имала прилику да се чује. А ко зна? Ваша идеја би могла бити генијална!
3. „Буквално сам умро…“
Сви волимо да својим причама додамо мало драме, зар не? Аутор текста се сећа да је једном, када је причао пријатељима о вожњи ролеркостером на којем је био, рекао: „Буквално сам умро када смо ударили у ту петљу.“ Наравно, заправо није умро, али покушавао је да причу учиним узбудљивијом.
Али овако стоје ствари – пречесто коришћење ових драматичних речи може натерати људе да помисле да се превише трудите да их импресионирате. Чак може изгледати као да нисте искрени. Дакле, научите да ублажите драму и испричате је онако како јесте. Изненадили бисте се колико ваше приче могу бити привлачније када их одржите стварним.
4. „Искрено…“
„Искрено“, „истинито“ – често користимо ове речи када желимо да истакнемо своју искреност. Али да ли сте знали да прекомерна употреба ових речи заправо може учинити да вам људи мање верују? Према психологији, људи који често користе ове речи често се доживљавају као мање истините. Разлог? Када превише често говорите „искрено“ или „истинито“, људи би могли почети да се питају да ли је све остало што кажете мање од искреног.
Дакле, уместо да се ослањате на ове речи да бисте убедили људе у вашу искреност, нека ваша дела говоре више од ваших речи. Будите доследни и искрени у својим речима и делима, и људи ће вам више веровати.
5. „Само…”
Лако је потценити моћ речи „само“. Тако је кратка и скромна. Ипак, када се користи у реченицама као што су „Ја сам само студент“ или „То је само идеја“, може учинити да ви или ваше идеје изгледају мање и мање важне. То посебно важи за оне од нас који покушавају да оставе свој траг у свету. Можда се осећате као да „тек” почињемо, или да смо „само” једна особа међу многима. Али запамтите, сваки стручњак је некада био почетник и свака велика промена почиње тако што једна особа заузме став.
Зато хајде да престанете да поткопавате себе. Ви нисте „само“ било шта. Ви сте јединствени, вредни и способни да направите разлику.
6. „Мрзим што ћу ово рећи, али…”
Када неко почне реченицу са „Мрзим што ћу ово рећи, али…“, то се обично дешава када се спрема да каже нешто за шта мисли да би могло некога да узнемири или увреди. Али заправо започињање реченице на овај начин чини да звучи као да не верујете у оно што ћете рећи. Као да се извињавате што имате мишљење или идеју која би могла бити другачија.
Покушајте да изразите мисли на директан начин. Уместо да кажете „Мрзим што ћу ово рећи, али…“ можете рећи: „Разумем вас, али имам другачију перспективу“. На овај начин признајете гледиште друге особе а и даље остајете при свом.
7. „Без увреде, али…”
Будимо искрени: када неко каже „Без увреде, али…“, обично се спрема да каже нешто увредљиво. То је фраза која се често користи да ублажи ударац оштрог коментара или критике. Али ево тешке истине – ако своју изјаву морате да наведете са „Без увреде, али…“, можда би требало да преиспитате шта ћете рећи.
Уместо да користите ову фразу као тампон, покушајте да будете отворени и искрени с поштовањем. Ако имате критику или другачије мишљење, поделите је на конструктиван начин. Запамтите, није важно шта кажете, већ како то кажете. Можете бити искрени, а да не будете повређени.
8. „Можда грешим, али…”
Да ли сте икада започели реченицу са „Можда грешим, али…“? То је фраза која се често користи када нисмо сасвим сигурни у оно што ћемо рећи. Али да ли сте знали да ова фраза заправо може учинити да људи мање верују у вашу изјаву? Према једној студији, изјаве које имају предговор са фразама попут „можда грешим“ сматрају се мање веродостојним.
Дакле, шта треба да кажете? Ако нисте сигурни у нешто, у реду је да то кажете. Али рећи „можда грешим“ пре него што изнесете своје мишљење може га поткопати од самог почетка. Покушајте да преформулишете своју мисао на начин који признаје могућност различитих перспектива без обезвређивања сопствене.
Могли бисте рећи: „Ево још једне перспективе коју треба размотрити…“ или „Други начин да се то погледа може бити…“. На овај начин позивате на дискусију без поткопавања сопственог гледишта.
9. „То је некако…“
Када кажете „Данас је некако вруће“ или „Мало сам уморан“, звучите несигурно и неодлучно. Научите да јасније и директније изражавате своје мисли и осећања. Уместо да кажете „Некако је вруће“, реците „Вруће је“, а уместо „некако сам уморан“, рећи ћу „уморан сам“.
Бити директан у језику не само да вам помаже да ефикасније комуницирате, већ показује да сте сигурни у своје мисли и осећања. Не плашите се да кажете шта мислите!
10. „Знате на шта мислим?“
„Знате на шта мислим?“ – често се користи ова фраза када нисмо сигурни да ли смо били јасни. Али ако је користите после сваке друге реченице, може звучати као да нисте сигурни у своју способност да артикулишете своје мисли.
Комуникација није само преношење вашег гледишта; ради се о томе да се побринете да вас други разумеју. Ако стално питате „Знате на шта мислим?“, то може бити знак да морате да радите на јаснијем изражавању. Зато следећи пут одвојите тренутак да организујете своје мисли, пажљиво бирајте речи и говорите са самопоуздањем. То може направити разлику.
Foto: Pexels
