Успење Пресвете Богородице или Велика Госпојина убраја се у један од највећих празника хришћанског света.
Велика Госпојина празнује се 15. августа по јулијанском, односно 28. августа по грегоријанском календару, и слави успомену на богородичину смрт и вазнесење на небо.
Успењу Пресвете Богородице претходи двонедељни пост који се завршава на сам дан празника, међутим, како ове године 28. август пада у среду, постиће се на риби.
Према предању, Пресвета Дјева Марија, Богородица, живела је доста дуго после вазнесења свог сина Исуса Христа. Док је умирао на крсту на чување ју је предао светом Јовану Богослову. У његовом дому, на Сиону, живела је у непрестаној молитви, ишчекујући дан када ће отићи сину свом. Често је походила сва она места која су подсећала на велике догађаје и велика дела Исуса Христа. Својим молитвама, саветима, кротошћу и трпељивошћу помагала је светим апостолима у ширењу божје речи. Најдуже времена у молитви проводила је на Јелеонској Гори, молећи Бога да је што пре узме себи.
И тако једном док се молила јави јој се архангел Гаврило и сапошти јој да ће се за три дана упокојити, што ју је веома обрадовало. Пожелела је да пре свог упокојења још једном види све апостоле и жеља јој би испуњена. Ношени крилима анђела и на облацима, скупише се сви апостоли да последњи пут заблагодаре овој Мајци над мајкама, Пресветој Богородици. Опростивши се од њих, она предаде свој дух Богу. Ковчег са њеним светим моштима уз пратњу мноштва хришћана пренели су у Гетсимански врт, у гробницу њених родитеља, светих Јоакима и Ане. Док су га носили кроз град, из њега се непрестано ширио благоухани мирис. Један од јеврејских свештеника дрзну се те рукама дохвати ковчег, али му у том тренутку обе руке отпадоше, те он поверова у Христа и оне му се вратише.
Прослава Велике Госпојине
Велика Госпојина је слава многих цркава и манастира у Србији. Верници се окупљају на литургијама и молитвама, а после двонедељног поста многи се причешћују.
Народни сабори и вашари који се организују на овај велики празник имају дугу традицију.
Легенда каже да је деспот Стефан Лазаревић, обнављајући Београд у 15 веку, написао: „Дошавши, нађох најкрасније место од давнина, превелики град Београд, који је по случају разрушен и запустео. Саздах њега и посветих га Пресветој Богородици“.
Успење Пресвете Богородице је слава манастира Раковица, велике београдске светиње. Празновање почиње 27. августа свечаним бденијем, следи Света Тајна јелеосвећења, док се током ноћи читају Актисти и служе свете Литургије на више манастирских олтара. На дан самог празника, 28. августа, служи се света архијерејска Литургија.
zena.blic.rs
Foto: spc.rs
