Научници су открили да је ово најчешћа грешка због које паметни људи доносе глупе одлуке и како се изборити са тим
И свакодневни живот, али и наука, сведоче да постоје људи који су паметни. Ови људи имају одређене когнитивне способности којима процењују и анализирају себе и стварност око себе, али склони су да истичу мане у размишљању других људи. Сигурно познајете бар једну овакву паметну особу.
У јавности се многи истичу идејама да би у школе требало увести предмете који ће помоћи деци да стичу особине које ће им користити да буду рационалнија у проценама. И Илон Маск је један од таквих. Једном је чак на друштвеној мрежи Икс објавио дугачак списак когнитивних „вештина“ за које мисли да би требало да се уче у школама.
Шта раде паметни?
Психологија се годинама уназад бави појавом заблуда, предрасуда и другим менталним баријерама које се јављају када човек треба да разумно резонује и делује.
Ако тежите интелигентним поступцима и рационалности, чини се разумним да се наоружате свим начинима који ће вас спречити да погрешно размишљате. Али, како је психолог Адам Грант са Вортон школе Универзитета у Пенсилванији упозорио на недавној конференцији Бриллиант Миндс у Стокхолму, сва горепоменута усредсређеност на грешке других људи има скривени недостатак за оне који желе да усаврше своју интелигенцију.
Најпаметнији људи су можда највише свесни когнитивних пристрасности уопште, сумњичави су и аналитични, али су такође и најсклонији да пропусте сопствене пристрасности због претераног самопоуздања, упозорио је Грант.
Пристрасност „Нисам пристрасан”
Грант ову непожељну особину у размишљању паметних људи назива пристрасношћу „Нисам пристрасан” и дефинише је овако:
„То је овакво веровање: Други људи су пристрасни, али ја сам реалан и рационалан. И на ту пристрасност сам имун.”
И, како каже поучен искуством и науком, што сте паметнији, то је већа вероватноћа да ћете постати жртва ове заблуде.
„Истина је и треба да је прихватите – што сте паметнији и што је ваш резултат на ИQ тесту виши, то је већа вероватноћа да ћете подлећи пристрасности ʼНисам пристрасан ʼ”, тврдио је Грант у овом наступу. „То практично значи да што сте бриљантнији, то сте гори у препознавању сопствених ограничења.”
Он није први психолог који се сврстава у цењене професионалце чије се мишљење пажљиво слуша, а који упозорава на овај проблем. Ту је и чувени Дејвид Данинг, познат као део тима који је идентификовао и препознао Данинг–Кругеров ефекат. Ову карактеристику су Данинг и Кругер, професори са Корнел универзитета, препознали код људи који су пре свега лоши у проценама својих могућности, а затим су и веома пристрасни и уживају да истичу грешке у логичким закључцима других људи. Ова пристрасност каже да су најнекомпетентнији људи обично и најсигурнији, док они вешти и зналци сумњају у себе.
Они који себе сматрају паметним често користе прилике да исмевају глупаве хвалисавце којима мисле да су окружени (а заиста, свако ће посведочити да је свет пун брбљиваца пуних самопоуздања). Али, Дејвид Данинг је сам инсистирао да већина људи извлачи погрешан закључак из његовог истраживања. Закључак није да су сви други пристрасни. Закључак је да сте и ви вероватно лоши у јасном сагледавању света.
Као што је Грант истакао, пристрасности не би требало да узрокују да паметни људи мисле да су други људи глупи. То би требало да их натера да посумњају да су и они често глупи. Али углавном се догађа супротно. А то је посебна врста ирационалности.
Противотров за пристрасност „Нисам пристрасан”
Шта је противотров за ову врсту претераног самопоуздања која је тако честа међу паметним људима?
Јака доза понизности.
Десна рука Ворена Бафета, недавно преминули Чарли Мангер, мудро је рекао:
„Изузетно је колику корист имају људи који се труде да не буду глупи, далеко већу од оних који покушавају да буду веома интелигентни.”
Многи стручњаци су предложили како да се негује овакав начин размишљања. На другом месту, Грант је препоручио покушај да се гаји интелектуални приступ научника у којем „фаворизујете понизност над поносом и радозналост над уверењем” и „тражите разлоге зашто бисте могли ʼбити у кривуʼ, а не само разлоге зашто морате бити у праву”.
Можда можете потражити друге паметне пријатеље да тестирају ваше идеје или да свако јутро питате себе: „У чему ли ћу да данас вероватно грешити (ʼбити у кривуʼ)?”
Харвардски научник Стивен Пинкер заговара тактику да свако себе подсећа да је важније исправно разумети ствари него изгледати исправно.
Које год технике да изаберете у борби против пристрасности „Нисам пристрасан”, први корак је признање да вас памет чини склонијим да постанете њена жртва. Тек када признате да сте и ви способни за неразумност, можете себе да мењате и коригујете.
Foto: Screenshot YouTube Real Time with Bill Maher
