Српска православна црква и верници данас обележавају празник Преображења Господњег, који се у православљу убраја у 12 великих Христових празника.
Преображење Господње је у православљу познато као летње Богојављење.
То је непокретни празник и сваке године се обележава 19. августа.
Пада увек у време Госпојинског поста, па су зато посне и православне трпезе.
Празник је посвећен сећању на догађај Христовог преображења на гори Тавор, када он најављује своје потоње страдање и славу.
Велики број православних храмова у Србији посвећен је овом празнику, а међу њима су најпознатије цркве Преображења у Београду, Панчеву, Сокобањи, Смедеревској Паланци и преображењски манастир у Овчарско-кабларској клисури, српској Светој Гори.
На иконама Преображења, које се налазе на иконостасима православних храмова, слика се Исус Христос на Гори окружен светлошћу, са Илијом, Мојсијем и тројицом апостола који уплашени леже на земљи.
У православним храмовима се на Преображење износи и благосиља нови род грожђа, које се, према православном српском обичају, први пут једе на овај празник.
У народу се сматра да је Преображење дан када се последњи пут купа у рекама, јер се за овај празник везује и смена годишњих доба.
Постоји веровање да се о овом празнику целокупна природа преображава, па се каже да се „преображава и вода и гора“.
Према распрострањеном веровању, на Преображење не ваља преко дана спавати, јер ко тог дана одспава, преобразиће се, па ће целе године бити поспан, а сматра се и да на овај празник није добро плакати јер ће тај плач прећи у навику.
Фото: СПЦ
